На Велику суботу, 30. априла 2016, у манастиру Ђурђеви Ступови обављено је саборно крштење.

Свету тајну крштења, која се традиције организује на Велику суботу у манастиру Ђурђеви Ступови, примило је 38 новокрштених.

Саборном крштењу претходила је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Саслуживало је више свештеника архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаха Манастира, а молитвеном сабрању на Велику суботу присуствовао је у великом броју вјерни народ овог краја.

Света Тајнакрштења

Ову заповјест дао нам је Господ Исус Христос, будући да jе као Богочовјек крштен од Јована Крститеља крштењем покајања на реци Јордану, мада сам за то није имао потребу, јер није имао личног гријеха. Међутим, својим ученицима и апостолима дао је нову заповјест да проповедају Јеванђеље сваком створењу и који поверује да га крсте у име Свете Тројице. Ова Господња заповјест и данас има исту важност као и прије две хиљаде година. Свако ко повјерује у Христа и пожели да учествује у тајнама Цркве, мора најприје да се крсти да би стекао право да учествује у њеном благодатном животу. Крштењем се задобија усиновљење Божије, што значи да свако ко слободно (својом вољом) одлучи да се крсти изражава жељу да Господ буде његов родитељ, Отац Небески.

Зашто је крштење важно? По дару Божијем сваки човјек који се рађа на биолошки начин не рађа се по својој личној вољи, јер није он тај који о томе одлучује. Будући да такво рођење не зависи од наше слободе, Господ нам је дао могућност да кроз овај тајанствен начин (крштења) по својој вољи задобијемо очинство Божије. Како се то постиже? Кроз један видљив начин симболичног спирања водом новокрштени се на невидљив начин Духом Светим чисти од прародитељског гријеха и грехова свих које је до тада учинио. Због тога се он одмах након крштења облачи или огрне бијелим платном што симболизује његову чистоту.

По ријечима молитава са крштења новокрштени је као новозасађена садница у врту Божијем која да би узрастала мора бити потпомогнута даровима Духа Светог, а они се дају у Тајни миропомазања. Уз помазање Светим миром новокрштени добија дарове Духа Светог за узрастање у вјери због чега је оно неодвојиво од крштења. У пракси Цркве првих вјекова крштавали су се одрасли, међутим у делима апостолским помиње се да су апостили крштавали читаве породице што подразумјева и малу децу, а не само одрасле. Данас се та пракса промјенила па се, убрзо након рођења, дјеца доносе у храм на крштење гдје се за свједока у самом чину крштења узима кум, који се јавно обавезује пред Богом и присутнима да ће своје кумче подизати и поучавати у Православној вери. Због обавезе и завјета које кум узима пред Богом према новокрштеном, наш народ је и у прошлости, а и данас, знао да цијени и поштује и односио се према куму, духовном сроднику са посебним респектом.

У раној Цркви била је пракса да су крштења обављана обично заједно и то на празнике Богојављења Господњег и Васкрс, али, касније је тај обичај постепено почео да се мијења због великог броја оних који су хтели да се крсте. Данас Црква не поставља услове за крштење већ само настоји да онај који жели да се крсти има за то слободну одлуку и да кум буде крштен у православној вери.