Његово Преосвештентво Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу пете седмице Великог поста, 16. априла 2016, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице – Мајсторовина.
Обраћајући се сабраном народу ријечима архипастирске бесједе Преосвећени Епископ Јоаникије говорио је о Пресветој Богородици, којој је посвећена субота пете седмице Великог и Часног поста.
Он је напоменуо да се у петак вече служи велико бденије са читањем акатиста Пресветој Богородици, када се сјећамо великих и чудесних догађаја из историје Цркве. Овај акатистписан је почетком VII вијека када су Персијанци иновјерци нападали на православни Цариград, а Патријарх Сергије храбрио,на тај начин,народ да се одупре бројчано јаким Персијанцима.
"Персијанци су имали огромну војну предност и пријетила је велика опасност да ће заузети царски град. Патријарх Сергије је направио литију са иконом Мајке Божје, са Христовом иконом Нерукотвореним образом, са ризом Пресвете Богородице и другим светињама, заједно са свештенством и народом. Тада је Господ Бог, молитвама Пресвете Богородице, излио силу на свој народ те су се одупрли, а Персијанци се вратили поражени. Догодило се чудо, кажу да се и море било узбуркало и узаврело, тако да су се у страху и трепету разбјежали непријатељи хришћанства“.
"Говори се да је,тим поводом,Патријарх Сергије цариградски написао овај акатист благовештењски, који се чита у овој суботи, баш због тога што је одбрана Цариграда била у току Великог поста и многи други догађаји везани за Цариград. Говори се да је Мајка Божја заштитила царски град и од Сарацена, међу којима је, вјероватно, било и Словена, јер су тада још увијек били, углавном, незнабошци. Те Словене Господ је призвао себи и од непријатеља хришћанства направио хришћанске народе и највећи број хришћана данассу управо Словени,што је посебан благослов“, рекао је Његово Преосвештенство.
Православна теологија незамислива је без Пресвете Богородице, а чудеса и догађаји, везани за Њу, према ријечима Владике Јоаникија, предубоки су за људски ум и размишљање.
"Суштина православне теологије је у следећем: Господ Логос вјечни Син Божји Творац неба и земље, благовољењем свог Оца небеског и силом Светог Духа Божјег, на неизрецив и на неисказан начин, оваплотио се од Пресвете Дјеве Богородице, од Ње примио људску природу, постао човјек као један од нас, не престајући да буде и Бог, не умањујући ничим своје божанствоу овом свијету. Јавио се као један од нас, чак као, како говори Свети апостол Павле, образ роба примивши, јер је због нас био и везан, и утамничен, и суђен, и понижен, и оклеветан, и на крсту разапет, али, Он је примио добровољно страдање и на такав начин искупио род људски, примио гријехе људске на себе да би нас ослободио од гријеха, примио смрт да би нас ослободио од смрти“.
"Чудесна тајна, велика, дубока, предубока за људски ум и за људско,размишљање. Све је то нама православним хришћанима доступно кроз вјеру само зависи колико је наша вјера јака, колико се пробудила, колико је просвијетљена, колико оплемењена, колико продубљена. Од тога зависи да ли можемо допријети до тих тајни, а опет, тајна увијек остаје тајнаи ми у њу полако улазимо. Човјеку је, иако је ограничено биће, датода се сједини са Богом благодарећи љубави Божјој, милости Божјој, човјекољубљу Божјем, дато му је да може смјестити живога Бога у срцу свом“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
