У недјељу пете седмице поста, 17. априла 2016, Њихова Преосвештенства Епископ рашко-призренски Г. Теодосије и Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије, служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николе у БањиПрибојској.
Преосвећеног владику Теодосија ријечима срдачне добродошлице поздравио је домаћин Епископ Јоаникије, благодарећи му што је у вријеме Часног поста дошао у древну прибојску светињу да се заједно Богу помоле за ову свету обитељ, за овај град и цио српски народ, за Косово и Метохију и читав свијет.
Владика је подсјетио да је Свети краљ Стефан Дечански,видјевши ову светињу оронулу и запуштену, обновио је из темеља, као што је и њен живопис из тог и доба осталих Немањића, који су је касније обнављали.
"Преосвећени Владика Теодисије је, милошћу Божјом и молитвама Светог краља, био дуго година игуман Високих Дечана, главне задужбине Светог краља Стефана Дечанског, обновио је ту светињу. Треба видјети шта је све урађено у вријеме игумана, а послије и Владике Теодосија, док је био старјешина тог манастира.Он и даље, као Епископ рашко-призренски, бдије над том светињом, бдије над цијелим Косовом и Метохијом, обнавља оне светиње које су непријатељи крста и хришћанства порушили, носи свој крст, трпи, али не посустаје. Можемо рећи да тамо гдје је он тамо је и обнова, духовна и морална, обнова светиња, обнова заједништва, па у том смислу доживљавам и ову његову данашњу посјету древном манастиру Светог Николе“, казао је Владика Јоаникије, напомињући да је овој светињи потребна помоћ на обнови унутрашњости храма и бризи око манастирских имања, а, уз Божју помоћ, сви проблеми се могу ријешити гдје је љубав према Цркви и заједништво међу људима.
"Посјету драгог нам Преосвећеног Владике Теодосија, који долази у име Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и као члан Светог Архијерејског Синода, и са благословом Синода, да посјети ову светињу и Епархију милешевску, доживљавамо као велики Божји благослов, као бригу Његове Светости и Светог Архијерејског Синода за Епархију милешевску, за манастир Бању, за народ у рашкој области. Народ, хвала Богу, овдје лијепо и спокојно живи,али има доста проблема које ће Владика, који долази са распетог Косова и Метохије, гдје је био погром, видјети да ни овдје није баш све најбоље, иако не можемо да се жалимо“.
"Не треба заборавити да је негдје по овим просторима, одавде па до Косова и Метохије и доље према Црној Гори и Херцеговини, формирана прва српска држава тако да, хвала Богу, никада ми нијесмо на периферији, увијек смо у центру било да смо на Косову и Метохији, Рашкој области или било гдје у матичним српским земљама, ми смо у центру, на мјесту свом, на огњишту свом. Добро нам дошли Преосвећени Владико, донијели сте нам велики благослов, велику радост, прије свега, због ове заједничке службе, што смо се данас заједно Богу молили, причестили из истог путира са овим благочестивим побожним народом града Прибоја и околине“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Архипастирском бесједом обратио се потом Владика рашко-призренски Г. Теодосије, захваљујући на благослову и љубави, на дару Божјем са којим су одслужили данашњу свету Литургију.
"За мене је изузетан благослов данас што сам служио у овој светињи. Као што рече Владика Свети краљ Стефан Дечански нас повезује где год је била српска земља ион је владао у овим крајевима. Где год је могао и он, и његов отац краљ Милутин, и сви Немањићи, почев од Стевана Немање, Светог Саве, подизали су храмове Божје, домове Господу нашем где Он обитава, и до данашњег дана ми живимо од њихове славе, од њиховог благослова, али не само њихове славе, него ми целим својим бићем осећамо и доживљавамо да су они са нама како на распетом Косову и Метохији, тако и овде. Они су живо присутни, они нас воде, они нас упућују, а понекад и опомињу како треба ми да живимо, шта да чинимо па да будемо на правом путу Христовом и да нас наши преци препознају као своје достојне наследнике“, рекао је Владика Теодосије.
Он је говорио о светој Четрдесетници каопучини морској на којој, да би стигли у луку спасења, улажемо многе напоре, труд, подвиг, молитву, узрджање. Многи на тој пучини, који плове с помоћу Божјом, нађу спасење, а многи који нису спремни доживе буру, бродолом и многа искушења.
"Зато нас Црква упућује да подигнемо све своје силе духовне и физичке, да се спремимо као војницишто су се некад спремали у бој наоружани да би се супроставили непријатељу. И ми, надам се, који постимо да смо као ти војници који смо се наоружали постом, молитвом и покајањем да би могли да одолимо непријатељу и да служимо Господу нашем“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Теодосије, осврнувши се и на Преподобну Марију Египћанку, чији спомен Црква Божја слави у пету недјељу Великог поста.
"Преподобна Марија Египћанка је образац покајања, љубави Божје и велике милости Божје коју је Господ показао на њој. Она је од младости своје кренула лошим путем и била обиталиште сваке нечистоте, али, љубављу Божјом, силом Божјом,приведена је покајању и онда је уложила велики свој труд и подвиг у Јорданској пустињи да је потпуно себе обновила. На њој се показало колика је чудесна и моћна сила покајања и љубави Божје. Гледајући тај образац, Свету Марију Египћанку која се кроз покајањеприближила Спаситељу, посредством Мајке Божје, и чинила велика чудеса још на земљи, ходала је по води, када се молила Преподобни Зосима је видео уздигнуту изнад земље. Али, такође и у смирењу, знајући каква је природа човека, како смо мали и слаби без помоћи Божје, она нам је образац у току светог Великог поста, да и ми смирено приступамо Господу, али са великим трудом, подвигом и у смирењу да тражимо помоћ Божју“, казао је, између осталог, у својој архипастирској бесједи Владика рашко-призренски Г. Теодосије.
