Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Преображења Господњег, у сриједу 19. августа 2020. Свету Архијерејску Литургију, у манастиру посвећеном овом великом и дивном Господњем празнику, на планини Сомини.
Честитајући празник Преображења Господа Исуса Христа на Гори Тавору, Владика је казао да је на овај свети дан човјеку откривено нешто изузетно и посебно, откривена му је, по његовим ријечима, тајна будућег вијека и Царства Божјег.
„За човјека недостижно, али, све је било једноставно и просто у присуству Господа Исуса Христа. Свети апостоли Петар, Јаков и Јован, по избору Господњем, нашли су се, једне ноћи, на Гори Таворској када се Господ, по свом обичају, повлачио са својим ученицима да се помоли Богу. Приликом молитве лице Господње, како пишу Свети јеванђелисти, засијало је као сунце, али, не можемо рећи да је из Његовог лица засијала обична сунчана, створена свјетлост, него је то првобитна Божанска и вјечна сјетлост“.
„Засијала је свјетлост и из Његових хаљина, а онда су се јавили највећи старозавјетни пророци Мојсије и Илија, те су с Њим разговарали. Јеванђелист Лука открива о чему су разговарали, о Господњем одласку у Јерусалим који ће се догодити, а то, заправо, значи да су разговарали о Христовом распећу, Његовој голготи и Његовој смрти на крсту, али и о Његовом тридневном васкрсењу, побједи над смрћу и слави Његовог васкрсења, јер, преображење је слика, икона васкрсења Христовог“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
То видимо, поучавао је Владика, не само што је засијала свјетлост из Христовог лица, као знак Царства Божјег и откривења непролазне славе Божје, него и по томе што су се јавили пророци Мојсије и Илија, чији одлазак са овог свијета је био најтајанственији.
„Ученици Христови су били запрепашћени. Нашли су се, одједном, у новом свијету и у новом животу. Дјелимично су окусили тајну будућег вијека, али, још, су били овдје на земљи и зато су попадали, обузео их је страх. Њихово срце и њихов ум је дотакло нешто чега човјек још није био у потпуности достојан. Зато су они били у страху и трепету, али, то је био посебан страх кроз који се човјек препорађа, наново се рађа као духовно биће. Тада су се отвориле њихове очи те су, колико је њима то било могуће, разумјели и дотакли се тајне будућег вијека, вјечног живота и вјечног Царства Божјег“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Навео је да Свети јеванђелист каже да је лице Христово засијало као сунце, а то, појаснио је Епископ Јоаникије, открива велику тајну онога шта је човјеку припремљено у овом и у будућем вијеку.
„Већ у овом вијеку човјек може да прими свјетлост Божју и прима је, непрестано, сваки хришћанин, прије свега, на Светом крштењу и Светом миропомазању, када прима Тајну Духа Светог, када се облачи у Христа и у одјећу Духа Светог, када се његова душа рађа за нови живот. Већ, тада човјек прима свјетлост, Божју свјетлост и енергију, снагу, живот и силу, јер тамо гдје је Божја свјетлост тамо је и све остало божанско, и Божја мудрост, и божански живот, божанска вјечност и божанска љубав“.
„Када год примамо Свете Тајне, примамо Христа у себе и облачимо се у Христа наново; све је то припрема за оно што ће доћи. Не говори ли јеванђелист да ће, приликом доласка Христовог и настанка царства Божјег, праведници засијати као сунце, истом оном славом коју је Христос открио преко свог лица, да ће и њихова лица исто тако засијати. Зато је овај празник нама охрабрење, утјеха и радост да и ми постајемо учесници славе таворске свјетлости, коју је Господ открио и дао својим Светим ученицима и апостолима“, рекао је Владика Јоаникије.
Поручио је да и ми, данас сабрани на Сомини, од давнина познатој као гори прибјежишта, уточишта, спасења и исцјељења, постајемо по вјери нашој, по чистоти срца, по мјери покајања, учесници славе Божје, нарочито кроз примање Светих Тајни Христових.
„Ми смо, у овим данима, пред великим испитом, каква ће бити наша будућност. Људи се боје, имају недоумице, али Господ нас учи да се не бојимо ничега осим Бога. То је наука коју су наши преци добро знали, а ми смо се, у међувремену, раслабили, па зато и дођу те недоумице и пометње“.
„Желим да поручим хришћанима, свима онима који љубе светиње, који су на путу Божје правде и вјерни су својим светињама, да не треба да се боје ничега, ако су на путу Божјем. Нека се боје они који су ударили на светиње, који су ударили на Бога, на свеце, на Цркву и на ћивот Светог Василија Острошког. Они нека се добро замисле“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, закључивши да хришћани само треба да се боје да се не огријеше.
„По цијену било каквих жртава, ако им је савјест чиста и ако је вјера на свом мјесту, они су увијек, будите сигурни, на добитку. То је наука Светих апостола, то је наука наше свете хришћанске вјере, кроз вјекове, и то је наука наших предака коју су они знали да чују. Имали су чисту савјест и чували су оно што је главно, а када човјек сачува оно што је главно – вјеру, осјећај за светињу, душу, чисту савјест, чист образ пред Богом, пред народом и пред државом, онда је он на правом путу и то му свједочи Бог и људи и његова савјест“.
Преломљен је славски колач и освештано жито. Сабрање, у славу Божју и данашњег великог Господњег празника, који је слава манастира Сомина, настављено је уз трпезу братске љубави.
