На Велики четвртак Владика Јоаникије служио Литургију у никшићкој Саборној цркви
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Велики четвртак, 9. априла 2015, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Данашње богослужење увеличао је радостан догађај увођења у чин протојереја двојице свештеника никшићке Саборне цркве и рукоположења ипођакона Сава у чин јерођакона.
Преосвећеном Владици је саслуживало више свештеника и монаха Епархије будимљанско-никшићке.
Током свете службе Божје Епископ Јоаникије у чин протојереја унаприједио је свештенике Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког и Миодрага Тодоровића, старјешину никшићке Саборне цркве.
Честитајући свештеницима Слободану Јокићу и Миодрагу Тодоровићу на признањима којима их света Црква унапрјеђује у чин протојереја Владика је пожелио да им ово признање и данашња саборна молитва буде на укрјепљење да би са обновљеном снагом душе и тијела још ревносније проповиједали Јеванђеље и на такав начин радили на спасењу своме и својих ближњих, што је први и основни задатак свештеника Господњих од памтивијека.
"Сабрали смо се данас овдје, на овај свети, да заједнички Богу молитве узнесемо и да се подсјетимо ријечи Господњих који каже: „Нијесам дошао да Ми служе, него да служим“. Он је то рекао ради нас и ради нашега спасења, дајући нам поуку како и ми треба да вршимо свету службу Божију - да ову службу коју смо примили на прави начин извршавамо, слиједећи ријечи Господње. Ако добијамо част преко ове службе то је само зато што је то служба служења, а не зато што смо ми по нечему посебно достојни и што нама то лично припада, него по дару Божјем. И тај дар се управо тако и умножава, служењем, ношењем крста Господњег, напасањем стада Божијег, проповиједањем ријечи Божије. А ријеч Божија се проповиједа не само ријечима, већ понајбоље и најсигурније својим животом, ако се и сами трудимо као свештенослужитељи олтара Господњег да живимо у сагласности са ријечју Божијом."
"Ви сте кроз досадашње служење обојица, сваки са својим даровима, разликујући се као личности, што је опет посебан дар Божији, али вршећи једну те исту службу показали као ревносни, вјерни и поуздани служитељи олтара Господњег, добри свештеници у овоме граду и добри проповједници Јеванђеља Божијега.
Нека вас Бог награди, нека вам овај дан буде увијек на памети због његове величине, због његове славе, због његове тајне, јер је данас велики дан, Велики четвртак када је установљена света Литургија и Свето причешће, када нам је Господ дао Самог себе као Небески хљеб да се Њим хранимо и да живимо новим животом“, казао је Његово Преосвештенство.
На указаној части у име унапријеђених свештеника обратио се протојереј Слободан Јокић. Он је изразио благодарност Господу што су удостојени да буду слуге и служитељи Господњи, свештеници Бога вишњег, што их је Господ удостојио да буду служитељи "овог чудесног олтара цркве посвећене Светом Василију Острошком, који нас чува и штити“.
"Благодарни смо Господу на свему и у сваком тренутку и сваком уздисају. Захваљујемо Владици Јоаникију на овој части што нас је увео у чин протојереја ове велике и највеће наше светиње, што нас је убројао међу оне свештенике који су послужили честито овоме храму. Да поменемо оног првога Илију, а и онога који се упокојио прије неку годину Алексу и све оне између који су честито служили овој цркви."
"Захваљујемо Владици, нашем духовном оцу који има разумијевања за наше мане и наше врлине, што разумије наше грешке и наше падове, који нам даје благослов и за оно што смо, ако смо, добро урадили њиви Господњој, а даје нам, и овим данашњим даном, нови подстицај да још боље посијемо и пожањемо на њиви Господњој."
"Захваљујемо нашим породицама које су наше утврђење, наша љубав и наша истрајност. Захваљујемо браћи свештеницима, прије свега, нашој сабраћи Саборног храма, онда свим никшићким свештеницима, свештеницима наше Епархије и осталих епархија, свештеномонасима и монахињама. Хвала свим кумовима и пријатељима који нас бодре у нашем животу и нашој служби. Хвала вама браћо и сестре, Цркво Божија, народе Божји. Хвала за ово Достојно, јер дубоко вјерујемо да је из срца, јер без тог Достојно ова наша служба не би ништа значила без овог вашег Достојно и ово Достојно и ова наша радост нека буде ваша радост, јер смо исти на њиви Господњој, од једног Господа се причешћујемо“, казао је свештеник Јокић.
Током Литургије Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије у чин јерођакона рукоположио је досадашњег ипођакона Сава Вукајловића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови.
Ријечима архипастирске бесједе Преосвећени Владика је поучио сабрани народ.
"Ово су, драга браћо и сестре, велики дани, дани када се пројављује Божји промисао, Божји домострој, Божја љубав, када имамо прилику да својим очима духовним гледамо страдање Христово, које је Он поднио ради нас и ради нашег спасења, ради љубави према човјеку, ради спасења цијелог свијета. Каква је љубав божија, да ли је људски ум може схватити и обухватити? Наравно да не може, али може, донекле, појмити њене пројаве, а ево једнога детаља на који ваља указати на овај свети дан. Господ је, приликом тајне вечере, на данашњи дан, у моменту када је већ била склопљена завјера против Њега, када се удружила и наоуружала и демонска и људска мржња, завист и пакост против њега Он је у том моменту опрао ноге Својим ученицима, као знак Своје службе, али и као знак Своје највеће љубави, човјекољубља, снисхођења."
"Он, Који је могао и своје непријатеље само једном ријечју поразити, отјерати у пакао, Он Који држи својом силом и Небо и земљу, Који заповиједа мору и ваздуху, водама и стихијама земаљским, Он од кога дрхте све силе небеске, Кога се демони плаше и не смију се пред Његово лице појавити, Он је допустио да се мржња наоуружа против Њега, али је и тада, чак шта више, баш тада, нарочито, пројављивао Своју љубав. Његов ученик, онај који је био први међу , није схватио његов чин, поступак. Када је Господ кренуо да пере ноге својим ученицима, устаје Петар и каже Господе, никада ти нећеш опрати моје ноге, мислећи да на тај начин показује своју љубав према Господу, јер он реагује као човјек и схвата само оно што је људско; како Господ и Учитељ и Спаситељ да се до те мјере понижава, како он мени да служи и то на тако понизан начин, наравно да смо ми дужни Њему служити са свом понизношћу."
"Међутим, Он показује служење и смирење и понизност и то до краја, и то не само ову, него и ону понизност коју је показао на крсту. А шта Господ одговара Петру, драга браћо и сестре? Петре, ако не допустиш да твоје ноге оперем онда немаш удјела са мном, немаш заједнице са мном."
"А онда Петар, који је био постојан, човјек снажног, дубоког карактера, који је увијек знао да се врати на прави пут, истог момента реагује и ту се показао да је прави апостол Христов, каже: Господе, не само ноге, јер је схватио да је погријешио и каже, не само ноге, него и руке и главу. Значи да је схвати, кад каже и главу, да његове мисли нијесу добре, да има у њима много људскога. Зато каже Петар да треба да поправи и дјела својих руку, да поправи и његове мисли, да његове мисли крену правим путем."
"Тако и ми, браћо и сестре, треба да се поклонимо, да разумијемо, прије свега, ријеч Божију, а онда, разумијевајући ријеч Божију, Јеванђеље Божије да разумијемо и љубав Божију која је необухватна, колико је то нама могуће“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Фото: Жељко Шапурић
