Након Свете архијерејске Литургије у саборном храму у Кемерову, 10. децембра 2023. године, уприличена је духовна академија у Филхармонији у Кемерову, на којој су учествовали умјетнички колективи Кемеровске епархије.

Одржавањем циклуса догађаја „Нова висина“ које је иницирао губернатор Кемеровске области Сергеј Јевгенијевић Цивилев: на главној концертној платформи региона наступали су најбољи колективи општина из рударске области.  Пројекат је осмишљен да упозна становнике Кузбаса са разноликошћу културног живота њихових домаћих колектива.

„Нова висина“ Кемеровске епархије давала се на дан славе Знаменског саборног храма у Кемерову и имала је карактеристичне елементе „Знаменске Академије“.  За ове посебне догађаје заслужно је успостављено пријатељство Кузбаске митрополије са епархијама Српске православне цркве.  Академије у Србији називају се прославе посвећене значајним црквеним догађајима — великим празницима, или прослављање спомена на светитеље који имају велико поштовање у народу.  Такав назив наглашава посебан статус: концерти, фестивали и изложбе су везани за световне догађаје, а Академија је манифестација која се везује искључиво за православну веру, захваљујући којој је сачувана изворна култура Срба.

Почасни гости „Знаменске Академије“ били су архијереј Српске Православне Цркве епископ Будимљанско-никшићки Методије, који је допутовао са благословом поглавара Руске и Српске Цркве, епископ Муромски Нил, епископ Новокузњецки и Таштагољски Владимир , епископ Гурјевски Даниило.  Регионалну власт представљали су министарка културе и националне политике Олга Александровна Теофанова и предсједник Комитета за сарадњу са вјерским организацијама Владе Кузбаса Јевгеније Сергејевић Иванов.

Увод у догађаје био је наступ комбинованог хора кемеровског свештенства.  Свештеници су отпјевали кондак иконе Богородице „Знамение“ грчког напјева и химну „Богродице Дјево, радуј се“, чију је музику написао јеромонах Натанаило (Бочкало).

Са речима поздрава учесницима и гостима манифестације обратио се поглавар Кузбаске митрополије митрополит Кемеровски и Прокопјевски Аристарх.  Он је говорио о српској традицији одржавања академија, а указао је и на значајну улогу националног јединства у превазилажењу тешких околности за отаџбину.  Као потврда томе је и дуга историја прослављања иконе Богородице „Знаменије” на просторима историјске Русије.

Концертни дио Академије настављен је наступом Архијерејског хора Саборног храма.  Колектив на челу са Жаном Владимировном Чеботарјовом извео је још двије химне, које се често свирају на богослужењима у главној цркви Кузбаса — стихиру „Свих жалосних радост“ бугарског напјева и тропар иконе Богородице „Знаменије“. Умјетничку палицу преузео је мушки хор Кузбаске православне духовне богословије, који је извео пјесму „С нама је Бог” у извођењу јереја Василија Зиновјева и руску народну песму „Низ отаџбину, по Волги” у извођењу Александра Васиљевића Свешњикова.

Поздрављајући госте, Олга Александровна Теофанова је истакла да Кемеровска епархија заслужује учешће у регионалном пројекту „Нова висина“, јер су њени умјетнички рад и допринос култури Кузбаса од великог значаја.  Свака парохија је центар не само духовног, већ и културног живота, који уједињује руски народ у цјелини.  Као поклон манифестацији Министарства културе Кузбаса и Државне филхармоније Кузбаса, на оргуљама је изведен хорски прелудиј у ф-молу „Зовем те, Господе” из „Књиге за оргуље” Јохана Себастијана Баха.

Снажан утисак оставио је наступ ансамбла „Серафимушка”.  Ђаци Православне гимназије у име Светих равноапостолних Методија и Кирила у Кемерову извели су песму Варваре Каљужне „Достојно је“ и српску народну пјесму коју је написао Свети Николај Српски.

Манифестација је настављена наступом група из Етно-културног центра Парохије Преображења Господњег у Кемерову: ансамбла руске пјесме „Наслеђе” и дјечијег фолклорног ансамбла „Наслеђе”.  Они су извели духовни стих „Наше руке су грабуље“, руску народну пејсму „Наш свекар био је страшан“, древни духовни стих „Када сам био младенац“, а такође су демонстрирали козачку вештину руковања сабљом.

Концертни програм завршио је Владичански квартет.  Свештенство је извело песму Сергеја Трофимова „Отаџбина“ са којом су били међу победницима регионалног такмичења „Кузбас Zа Родину“.  Ансамбл је слушаоцима понудио и пјесму групе Љубе „Коњ“ и руску народну песму „Ах те крошње“.  Одушевљена публика није хтела да пусти уметнике да оду са бине, па је квартет за публику извео још једно дјело из свог репертоара – италијанску песму „О соле мио“.

Топлим овацијама гости су поздравили свештеника Димитрија Петракова, који је изложио своје умјетничке радове у просторијама главне културне институције Кузбаса.

Надовезавши се на све то, Владика Методије је поделио радост што су у Сибиру усвојили и развијају традицију одржавања академија, а такође показао и уметност свог народа, изводећи на гуслама стихове једног од најпоштованијих владара у Црној Гори – Петра II Петровића Његоша, извод из „Луче микрокозма“ „О, преблаги тихи учитељу“, а зајечали су и стихови пјесме „Смрт попа Мила Јововића“.

„С празником, драга браћо и сестре. Моје је срце испуњено љубављу и сваким даном сам све више увјеренији да смо ми, не само један народ истог језика, исте крви, традиције и вјере, словенски, него да смо једна и иста Саборна православна Црква апостолска. Чули смо овдје све оно што је традиција Сибира и Кузбаса, али смо малоприје чули и оно што је традиција српског народа, пјесму коју су ова дјеца испјевала заједно са преподобном монахињом, јесу стихови и ријечи српског Светог Владике Николаја Велимировића. Зато данас, када сам први пут овдје, у Сибиру, и у Кузбасу, наравно, не и у Русији, био сам више пута, али кад сам први пут у Сибиру, овдје у овој хладноћи, која је оштра за нас који смо дошли са медитерана, ми смо у сибирској хладноћи нашли толико топлоте, љубави, вјере, вашег гостопримства, ваше милости и топле хришћанске љубави“.

„Бог вас благословио и Мајка Божја, чију икону Знамења празнује овај град и овај катедрални Храм који је Њој посвећен, да нас све заједно крили и чува, и да нас утврди на путу спасења којим треба да идемо за Сином Њеним Господом нашим Исусом Христом. Ви сте разумјели шта говори моје срце, тако да није потребно да преводи отац Димитриј. Хтио сам сада, умољен од брата Димитрија, са благословом Високопреосвећеног Митрополита, да вам пренесем нешто и од традиције српског народа у Црној Гори. Донио сам, и оставићу овдје, један традиционални инструмент, који се зове гусле, да следећи пут када дођем, наставим, ако Бог да, традицију Владике Јоаникија, кога сам наслиједио на катедри будимљанско-никшићких епископа, а који је овдје неколико пута боравио, дакле, кад будем долазио или неко други из Црне Горе, да има да загусла на овим гуслама и да пјева, не толико грлом које је пресјечено овим минусом и студени сибирском, него више да пјевамо срцем“, казао је Епископ Методије.

Фото: Кузбаска митрополија
Превео: Јереј Огњен Фемић