У четвртак 30. октобра 2025. године поводом пете годишњице од упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија одслужена је Света архијерејска Литургија, којом је предстојао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Високопреосвећене господе митрополита: птолемаидског и акриског Макарије из Јерусалимске патријаршије, димитријадског и алмирског Игњатије из Атинске Архиепископије, милешевског Атанасије, рашко-призренског Теодосија, захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија, будимљанско-никшићког Методија и Преосвећене господе епископа: пакрачко-славонског Јована и диоклијског Пајсије, бројног свештеномонаштва, свештенства, те вјерног народа.

Молитвеном сабрању присуствовали су предсједник Скупштине Црне Горе господин Андрија Мандић, градоначелник Главног града Подгорице, господин проф. др Саша Мујовић, потпредсједник Владе Црне Горе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику, господин мр Алекса Бечић, Његова Екселенција амбасадор Републике Србије у Црној Гори, господин Небојша Родић, народни посланици, многобројни представници јавног и културног живота.

Током Литургије, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је произвео у чин презвитера ђакона Јовицу Вукасовића.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља сабранима се обратио Његово високопреосвештенство Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије чије слово преносимо у цјелости:

,,Одговарајући на љубазни позив Високопресовећеног Митрополита црногорско-приморског господина Јоникија, да присуствујем догађајима посвећеним сјећању на блаженопочившег његовог претходника Митрополита Амфилохија Радовића, посебно изражавам захвалност за учешће у данашњој Светој Литургији и најузвишенијем догађају овог помена, јер управо кроз Свету Евхаристију – најдубље дјело Цркве, проживљавамо оно што нас је блаженопочивши Митрополит Амфилохије учио и свједочио својим животом, а то је да је тајна Евхаристије тајна живота и тајна самога Христа. Како је сам говорио: ’Тајна Хљеба јесте тајна цијелог Христа, који улази у најдубље средиште људског бића и живота читавог свијета‘.

Света Литургија није ништа друго, до тајанствено продужење и понављање Тајне Вечере кроз вјекове. Зато је учио да је Евхаристија срце Цркве. Ако је Христос Хљеб живота, а Црква Његово тијело, онда Света Литургија открива и остварује јединство Христа и Цркве. У Литургији се све сједињује: Хљеб и вино, дарови творевине, народ Божији и под Епископом, сам Христос, небеска и земаљска Црква. Са том вјером блаженопочивши Митрополит Амфилохије је повезао Литургију са Тројичном тајном Бога, човјека и цијелокупне творевине. Све тајне, сва дјела и напори људи теже ка коначном евхаристијском сабору свега у Христу, ка потпуном заједништву Бога и човјека, неба и земље.

Браћо моја, данас, као у свакој Светој Литургији, видјели смо Господа нашега Исуса Христа, како се поново рађа на Светој Проскомидији, као некада у Витлејему, како улази у свијет у малом входу са Јеванђељем, како нас поучава својом Божанском ријечју и како долази на Свети Престо, као на нову Голготу, да се принесе и Васкрсне, дарујући нам Своје Тијело и Његову крв. Да бисмо постали једно са Њим и једно међу собом – учесници у Васкрсењу и заједници Царства Небеског. Митрополит Амфилохије је ову тајну живио читавог свог живота.

Није био само служитељ, ђакон, свештеник или епископ, био је човјек жртве, молитве и љубави. Оно што је учио, то је најприје сам спроводио у дјелу. Приносио је себе за човјека, подвизавао се ради чистоте своје душе, непрестано се молио за цијели свијет и сву творевину. Данас, помињући његово име, осјећамо његово присуство, јер његово име се налази заједно са свим онима које смо поменули на проскомидији и налазе се у Светој Чаши сједињени са Тијелом и Крвљу Христовом и вјерујемо да се он већ сада предукусно радује Рају посредујући са смјелошћу пред Тројичним Богом за све нас, своје ученике и све оне који су се научили из његове ријечи и примјера.

Поводом нашег данашњег сабрања овдје преносим Вашем Високопреосвештенству благослов и најтоплије жеље Светог Синода Цркве Грчке и њеног предсједника Бложењејшег Архиепископа Атинског и цијеле Грчке господина Јеронима који вас братски поздравља. Наше вријеме је тешко, захтијевно, али и са пуно прилика за духовно свједочанство и позива све нас, пастире, Православне цркве да се покажемо као служитељи, ђакони Свете Тајне Евхаристије. Да постанемо сами Христос у сред својега народа, позивајући све на јединство, смирење, стрпљење и љубав. Благи Бог Вас је Виоскопреосвећени удостојио да будете наследник светога претходника, а то се види не само по Вашем дјелу, него и по Вашем топлом гостопримству. Ваше присуство јесте залог будућности Митрополије и побожног народа који Вам је повјерен.

Драги моји, долазим из Грчке, земље коју је блаженопочивши Митрополит Амфилохије толико волео. Тамо је као млад живио, студирао, примио прва два степена сештенства и обликово своју теолошку мисао. Никада није престао да посјећује нашу земљу и да има духовну дјецу међу нама. Много му дугујемо и увијек га помињемо са захвалношћу. Преносим вам љубав и дивљење Грчког народа према вашој земљи и према овом благословеном мјесту, које представља живи примјер, вјере и постојаности кроз историју. Наставите драги моји да овдје у срцу Балкана, чувате сјећање на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, као драгоцјено наслеђе, заправо саму Цркву и као сјетлост савременом свијету. Амин“.

Након Заамвоне молитве Његово високопреосвештенство Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије је са саслужитељима архијерејима одслужио помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију у његовом мјесту почивања у параклису Светог Амфилохија Иконијског у крипти Саборног храма.

По одслуженом помену, сабранима се обратио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, чије обраћање преносимо у цјелости:

,,Ваша Високопреосвештенства, драга браћо архијереји, поштовани потпредсједниче Владе Црне Горе, Ваше екселенције, поштовани градоначелниче Града Подгорице, часни оци свештеници, сестре монахиње, драга браћо и сестре, сабрасмо се у име Божије, а поводом пете годишњице од блажене кончине нашега блаженога спомена Митрополита Амфилоохија. Да се помолимо Богу сви заједно, да се сјединимо у љубави Божијој, да се причестимо Светим Тајнама Христовим, да се наситимо Божије милости, Божије благодати и братске љубави, баш онако као што нас је учио блаженопочивши Митрополит Амфилохије.

Сјећамо се његових врлина, његове мудрости, његове љубави, а посебно његове жртве. Као што чусмо данас из посланице Светога апостола Павла који је говорио, да у своме тијелу страдајући за Цркву Божију надопуњује недостатак Страдања Христових, то није баш тако лако схватити, али кад имамо примјер Божјега архијереја, апостола Христовога, као што је био Митрополит Амфилохије, који је толико труда уложио, толико љубави и толико жртве, и толико као и сваки велики човјек, који узбурка духове и који разобличава колективне заблуде и гријехе, неби ли како изгубљене овце дома Израељева вратио на прави пут Божији, због тога је наравно био пуно и оспораван, али он је увијек побјеђивао.

Како је побјеђивао? Зато што је праведни рат војевао. А побјеђивао је истином, љубављу, молитвом, трпљењем и понајвише праштањем, то је било његово непобједиво оружје. Ево, драга браћо и сестре, на Пету годишњицу ми видимо да његове заслуге не одлазе у прошлост.
Нити он одлази у прошлост, он је са нама, он нас и даље предводи, јер људи Божији који су се сједнили са Богом и са Божанском вјечношћу кад оду из овога свијета они не тону у заборав, не одлазе у далеку прошлост у историју, него нас предводе и увијек су наши савременици.

Велико је духовно богатство које нам је он оставио и велико је завјештање. А једно од тих завјештања, као што рече, данас Високопреосвећени Митрополит Игњатије, да чувамо Свету Православну вјеру и да чувамо јединство свете Цркве Божије. Он је познат као дјелатељ црквени као Христов апостол у цијелом православном свијету, јесте он био наш свим бићем до краја, али је изнад тога припадао цркви Божијој и свим православним народима. Превазишао је ограничења свога народа јер је тако и учио, да смо сви у Цркви Божијој разни народи који су заправо један народ у Цркви Божијој у Христу Исусу Господу нашем.

Зато посебно благодаримо браћи Јелинима који су данас овдје дошли из Јерусалимске Патријаршије, наш драги брат у Христу Митрополит Макарије, ученик нашег блаженопочившег Митрополита и по први пут наш брат у Христу Владика Из Волоса Игњатије, који су са великом љубављу дошли, који се сјећају врлина и заслуга нашег Блаженопоћившега Митрополита, о чему смо имали пририку да чујемо и синоћ и данас много лијепих ријечи, много лијепих свједочанстава. Наш велики пјесник Васко Попа када је писао о Светом Сави, на једном мјесту каже, ,,Путује, а пут се за њим рађа.“ Куда је год ишао наш Блаженопочивши Митрополит, а обишао је цио свијет, свуда су се откривале заслуге његове и даље се откривају, и ти његови трагови свијетле, његова дјела свијетле и то је богатство за све нас Православне хришћане. Нека га Господ награди вијенцем славе, непролазне и вјечне небеске, и нека Господ услиши његове молитве које он пред престолом Божијим, приноси за све нас, а све вас драга браћо и сестре, који долазите у овај свети Храм и молите се за душу блаженопочившега Митрополита, нека Бог изобилно награди, и његов благослов нека почива и на вама, и на вашим домовима, и на вашим потомству. Амин Боже дај! На многа и блага љета!“

Вјечнаја памјат нашем вољеном Митрополиту Амфилохију!

Текст, фото & видео Борис Мусић

Извор: Митрополија црногорско-приоморска