Велики канон Светог Андреја Критског – сриједа
Велики Канон Светог Андреја Критског сваког верника, који са скрушеним срцем чита речи Канона, подстиче на покајање. Велики Канон је божанска сила спасења.
СРЕДА
Песма прва
Велики Канон Светог Андреја Критског сваког верника, који са скрушеним срцем чита речи Канона, подстиче на покајање. Велики Канон је божанска сила спасења.
СРЕДА
Песма прва
Током прва четири дана Великог и часног поста на повечерју чита се велики Покајни канон Светог Андреја Критског. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.
УТОРАК
Аутор: Мр Дражен Јанко
Приредио: Мр Милош Ненезић
Током прва четири дана Великог и часног поста на повечерју чита се велики покајни Канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, епископ критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији.
Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија изговорена у Цетињском манастиру на Вечерњој праштања уочи Часнога поста 2014. године
У име Оца и Сина и Светога Духа!
„Како је могуће“, пита француски хришћански активиста Жак Елул, на почетку своје студије свјесно провокативног наслова Подривање Хришћанства, „да је развој Хришћанства и Цркве породио једну заједницу, цивилизацију, културу која је потпуно супротна ономе што читамо у Светом писму?“.
Из књижевне и личне заоставштине протојереја Георгија Флоровског и протојереја Александра Шмемана пред читаоце је, од издавача Епархије будимљанско-никшићке „Свевиђе“, стигла књига њихове кореспонденције у периоду од 1947. до 1955. године.
Празник Сретења Господњег је празник сусрета душе човекове са Љубављу, сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу да тај свој живот преобразим у чекање Бога.
У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског. Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању.
Читање Светог Јеванђеља од Луке 2, 1–14: