Друга недеља Свете Четрдесетнице посвећена је молитвеном спомену на Светог и богоносног оца нашег Григорија Паламу (Γρηγόριος Παλαμάς), архиепископа солунског и великог богослова и проповедника православног мистичног подвижништва, великог заступника стварности обожења кроз учествовање у сâмом Богу, у Његовој нетварној благодати. Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога.
1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима.
Неког филозофа у стара времена људи су прекорели због тога што је аполитичан и што се уопште не занима за послове отаџбине. „Нипошто није тако, – рекао је, – веома се занимам за своју отаџбину,“ – и притом је руком показивао према небу. Данас је тешко наћи хришћанског свештеника који би одговорио на сличан начин, а филозоф је био Грк, паганин.
Фјодор Михајлович Достојевски је био један од најутицајнијих писаца руске књижевности, као и један од највећих писаца свих времена. Један је од ретких који је задирао у најмрачније делове људског срца и ума.
Први по реду „Разговори о вјери” у Никшићу, у току овог Великог поста, одржани су у недјељу 24. марта у Парохијском дому при Саборној цркви Светог Василија Острошког. Синоћ су на питања вјерника поред никшићког свештенства одговарали свештеници Обрен Јовановић и Јордан Марков.
Ово путовање било је другачије од свих, прије свега због намјере, јер нисам дошао да се дивим грађевинама него градитељу, не објеката већ људских душа.
Свети Синод Румунске православне Цркве позвао је вјернике да „чувају благо вјере наслијеђено од предака, јер је православље жива веза са Христом“.
Карту припремили:
ђакон Александар Митровић и
Далибор Ковачевић
Познато је свима да је овјековјечење човјечанства засновано на постојању два пола и њиховој заједници. Ниједна култура, религија, или систем закона (нпр. Солон, Платон, Римски Закон), нису институционализовали хомосексуалну кохабитацију као брак. Неприродно се законским уредбама не претвара у природно. Напротив, такав закон вријеђа творевину, природу. То није друштвени напредак, већ сукоб са природним поретком, странпутица, тј. начин живота који у коначници води ка катастрофи.
Током прва четири дана, на повечерју се чита Велики канон Св. Андреја Критског. У овом канону све песме су покајног карактера. После сваког стиха ове службе пева се: Помилуј ме, Боже, помилуј ме, када се врше велике или земне метаније.
