Са празником Воздвижења Часног крста из штампе је изашао 324. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Празнику је посвећена бесједа  Св. Луке Војно-Јасенецког, а празнику рођења Пресвете Богородице, који је претходио Крстовдану, бесједа Преподобног Јустина Ћелијског „Са Њом се већ јавља и почетак нашег спасења“, као и текст свештеника Слободана Лукића „Пресвета Богородица – образац служења Богу“.

Јереј Слободан Радојевић, рожајски парох за Телевизију „Храм“ говорио је о бројним темама које се вежу за Саборни Храм Рођења Светог Јована Крститеља, његову обнову, историјат и црквени живот у тој општини.

На питање новинара о томе са каквим се искушењима сусреће народ у Рожајама, отац Слободан је казао да је велики број људи у тој општини незапослен што је узрок напуштања те општине. Други велики проблем јесте знатан број нежења но упркос тешкоћама, сачували су вјеру.

„Дођите сви народи и благословеном се дрвету поклонимо, јер њиме је испуњена вечна правда: јер који је дрветом преварио праоца Адама, сада је крстом преварен, оборен је, пао је и суновраћен, јер је у мукама држао Цареву творевину. Отров змијин је крвљу Божијом умивен, осудом Праведника је клетва разорена, када је неправедним судом Праведник осуђен. Дрветом крста је требало рајско дрво исцелити, и страдањем Нестрадалног на дрвету крста, разрешити страдање осуђенога (човека).

У петак, 25. октобра 2024. године, катихета Бранислав Илић, уредник званичног мисионарског портала „Кинонија“, посетио је штанд Епархије будимљанско-никшићке, на 67. међународном сајму књига у Београду.  

Уредник портала, који делује у оквиру Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, сусрео се са протопрезвитером-ставрофором мр Слободаном Јокићем, архијерејским намесником никшићким, главним и одговорним уредником издавачке установе Епархије будимљанско-никшићке и сталним сарадником мисионарског портала „Кинонија“.

За време свога царовања у Риму Максенције чињаше многа зла народу: гоњаше и мучаше не само хришћане, него и своје незнабошце убијаше, и отимаше им имања, и срамоћаше благородне породице живећи беспутно. И целоме Риму он беше веома тежак и одвратан због свог свирепог насиља и развратног живота. Стога Римљани тајно послаше молбу цару Константину који је тада са својом мајком Јеленом боравио у Британији молећи га да дође и избави их од овог насилника. Константин најпре написа Максенцију, пријатељски му саветујући да престане са насиљем.

Пут спасења састоји се у стицању Духа Светога, који ослобађа човјеково срце од робовања гријеху и смрти. Рођење Пресвете Богородице, које прослављамо, било је и радосно и чудесно. Прије свега зато што је рођена од престарелих родитеља. Не случајно. Господ је њеним рођењем, и рођењем Јована Претече, показао људима да надвладавши природу, натприродно рађају старице, не би ли људи обратили посебну пажњу на оне који се имају родити из осушених утроба Светих мајки Ане и Јелисавете.

Новом се дјетету, које је дошло у овај свијет, радују Бог, анђели, људи и сва створења. Ако се толико радују небо и земља сваком на земљи рођеном, колико ли су се тек зарадовали рођењу Оне која је најсавршенија од свих рођених на небу и земљи – рођењу Пресвете Богородице; рођењу Оне, која ће кад дође вријеме и пуноћа времена родити Господа и Бога и Спаситеља нашега и свега свијета?

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорена на празник Рођења Пресвете Богородице у Подмалинско 8/21. септембра  1998. љета Господњег

Старац Пајсије Светогорац је рекао: „Откривено ми је једне вечери после дуге молитве да јако мало људи на свету спозна и добије Божију благодат у себи. Господ је даје само људима кроз пост, молитву, искрено покајање и исповедање, кроз тежљу и труд за чистим животом, несебично добрим односом према свим другим људима на свету и кроз учествовање на светим литургијама и службе током читавог свог живота. Јер Господ само у чистима пребива и остаје. Без таквог живота, нико под небом не може спасити душу, нити напредовати кроз живот у датим им талентима и даровима.

На празник Начала индикта, 1/14. септембра 2024. године, основан је први званични мисионарски портал „Кинонијаˮ, у оквиру Одсека за електронску мисију при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке, које делује са благословом Његове светости Патријарха српског г. Порфирија. У наставку преносимо интегрални текст о почетку рада портала „Кинонијаˮ који је објављен на сајту Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.

Први васељенски сабор определио је да црквена година почиње 1/14. септембра. Наша Света црква молитвено празнује почетак Црквене нове године – Начало индикта.