(31:1) Подајмо хвалу Ономе који узе на себе имена делова тела:
Ономе који је именовао себи уши, како бисмо научили да нас чује.
Ономе који је означио себи очи, како би показао да нас види.
Он је само узео имена ствари,
иако гнев и жалост духа не постоје у Његовој суштини,
Он је узео на себе имена ради наших слабости.
    Рефрен: Блажен је Онај који се јави људском роду у свим сликама!
(31:2) Разумејмо: да није узео на себе имена ових ствари, 
не би могао општити са нашом човечношћу. Оним што је наше приђе нам близу.

Изговорена пред народом у базилици Светог Апостола Петра,
у последњу недељу пре Четрдесетнице

Православним вјерницима данас започиње Госпојински или Богородичин пост, који ће трајати четрнаест дана, све до празника Успења Пресвете Богородице. Пост је установљен у част Пресвете Богородице.    

Госпојински или Богородичин пост траје од 14. до 28. августа, а по строгости долази одмах послије Васкршњег поста. Увијек почиње на Свете Макавеје и траје 14 дана, завршавајући се закључно са празником Успења Пресвете Богородице.

Благоверни цар Николај родио се 6/19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и уздрживости, он се свагда сећао да на дан његовог рођења Црква слави Светог Многострадалног Јова старозаветног, који је већ столећима узор и симбол смиреног подношења патњи и искушења, уздања у Бога и вере непоколебиве. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре своје мученичке кончине, цар је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва.

… Многи кажу да смо ми православни Срби можда једини народ на земљи који – празнујући Видовдан, празнујући Косово и држећи се Светокосовског завјета – празнује пораз, док сви други народи празнују своје побједе. На први поглед су у праву, међутим оно што је пред земаљским мудрацима пораз то је пред Богом, пред истином Божијом, пред Царством небеским, било и остало побједа. Није Христос Господ на Голготи поражен, па ми славимо пораз Његов славећи Његову голготу.

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели.

Из штампе је изашао нови, 133. број „Свевиђа“, часописа за вјеронауку, хришћанску културу и живот Цркве Епархије, а сада Митрополије будимљанско-никшићке.

И овај, мајски број садржи бројне разноврсне текстове из разних области људског стваралаштва – теологије, историје, књижевности, философије, науке. 

Ристо (Стеванов) Јарамаз је рођен 22. марта 1906. у Кљаковици, Опутно-рудинској капетанији. Завршио је Богословију у Сремским Карловцима, свештенички чин примио 9. јануара 1931. После рукоположења је служио у Херцеговини и Србији, потом прешао у Црногорско-приморску митрополију. 1937. је одликован црвеним појасом.

Други светски рат дочекује као косијеревски парох. Поред тога што је служио Богу и своме роду, он је у народу био познат као песник и мислилац. Чланке је објавио у многим часописима, а пред рат објавио две збирке песама: “Огреви” и “Прегршт свести”.

Родом из Попова села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски Манастир Успенија Богородице и прими монашки чин.

На Велику суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из Ада увео у Рајска насеља.

Статије на Велику суботу

„Животе Христе, био си положен у гроб, и анђелске војске се ужасаваху, славећи Твоје снисхођење.”

„Један од Тројице ради нас у телу претрпе презрену смрт, ужасава се сунце и дрхће земља.”

„Судија света као осуђеник стаде пред Пилата судију и би осуђен неправедно смрћу на крсном дрвету”.