„Његош држи кључеве од Црне Горе и најснажнији је знак српског културног памћења. Многи би хтјели да те кључеве прераде, направе од њих неке друге или их просто униште и баце на буњиште историје. Али, то је немогуће, упркос великим амбицијама и манипулацијама, као што је немогуће разорити тајну његовог пјесничког дјела“, порука је Књижевног друштва „Његош“ у чијој организацији је, од 12. до 15. новембра, одржана научно-културна манифестација „Дани Његошеви“
Научни скуп „Ђурђеви ступови у црквеном животу и историји“ организован поводом осамстогодишњице постојања Епархије будимљанско-никшићке и манастира Ђурђеви ступови код Берана, отпочео је јутрос у Беранама бесједом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Господина Јоаникија у манастирском храму Светог Георгија.
Поводом плана о регионалној депонији смећа за коју је понуђена локација на Васовој води поред Берана дужни смо да надлежне институције и јавност Црне Горе подсјетимо да је избор поменуте локације незаконит и недопустив из више разлога.
У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 17. до 20. новембра, друго редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у текућој години. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, осим поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Блаженства г. Јована, и Епископа средњеевропског г. Константина.
Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је на седници од 7. децембра 2010. године у Патријаршији српској на основу тач. В) ст. 2. чл. 79. Устава Српске Првославне Цркве по службеној дужности решавао по пресудама Црквеног суда Епархије рашко - призренске којим су одбегли клирици Епархије рашко - призренске лишени свештеничког и монашког чина или стављени под привремену забрану свештенодејства.
Блага и најрадоснија вест, браћо и сестре у Христу Господу, почиње речима светог Јеванђеља по Матеју: „Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Аврамова сина” (Мт. 1, 1). Та вест открива и сведочи нама и свима, небу и земљи, свим видљивим и невидљивим световима, двоједину тајну и истину.
Послушајте бесједу владике Јоаникија поводом несреће на Биочу >>>
Митрополит Јоаникије (световно име Јован), рођен је 16. фебруара 1880. у Столиви у Боки Которској, од оца Шпира и мајке Марије (Дамјановић). Основну школу завршио је у Прчњу, а класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру, а Философски факултет у Београду. У Београду је положио и професорски испит из богословских предмета.
Епископ Јоаникије (Мићовић)
(Бесједа изречена на Светосавској академији у Подгорици 1995. год.)
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, а поводом годишњице упокојења блаженопочившег Патријарха Павла, Издавачки фонд Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке, синоћ је у Великој сали задужбине Илије М. Коларца организовао Академију под називом БУДИМО ЉУДИ.