Након Молебана Пресветој Богородици, који је, у недјељу 1. марта 2020. служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, велики број Никшићана је, предвођен свештенством и монаштвом, упркос јакој киши, прошао у молитвеном ходу кроз град Нишић, да на миран и достојанствен начин, још једном, искаже своје незадовољство против тзв. Закона о слободи вјероисповјести и одлучност да одбрани своју вјеру, Цркву и Светиње.

На Тргу „Слободе“, световасилијевској литији вјерног народа, којег је било на десетине хиљада, обратио се протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, који је и предводио молитвени ход.

Казао да је разлог ових наших литија и овог сабрања жеља да покажемо свима, и власти и свим грађанима ове државе, да је на помолу спровођење једног јако лошег закона.

„По овој киши, ако нијесу све цигле, сви црепови и даске на крову постављене како ваља, може наша кућа – Црна Гора да прокишњава, баш, кроз тај закон. Зато смо се скупили као на неку мобу да поставимо да све даске, све цигле, да сваки камен наше куће буде на свом мјесту. Тако раде прави домаћини“.

„Дакле, није оно што нам зборе да радимо против Црне Горе, него је то да ми као грађани ове земље и већина од нас, и по дубини и по ширини Црногорци, родом и поријеклом и мјестом становања, ми бринемо, управо, да не буде таквог закона који једнима нешто укида, а другима то исто дозвољава“, поручио је прота Гојко.

Додао је да Црква, заједно са вјерним народом, није против тога да се донесе закон, него, како је казао, задњих 20 година „молимо и кумимо“ да се донесе закон који ће уредити односе државе и Цркве, да нема ништа нејасно када су у питању рад цркава, манастира, живот свештеника и остало што је у другим цивилизованим земљама одавно уређено.

„Вечерас почиње Часни Васкршњи пост и ми треба да знамо да послије два мјесеца чуда Божјег, гдје је Бог затворио небо да би нас охрабрио да имамо право као грађани да кажемо шта мислимо о закону који се тиче наших светиња, охрабрио да слободно изађемо, да дигнемо главу и погледамо људе у очи да, може човјек бити предсједник, премијер или судија, можемо у очи да му кажемо, ми као грађани, који гласамо, који дајемо лагитимитет овој држави, сматрамо да нешто не ваља и да треба да буде боље. Куд ћеш веће бриге за државу и за нашу заједничку кућу Црну Гору од тога да се боримо, као грађани ове земље, да се донесу добри закони“, рекао је свештеник Перовић.

Он је указао да је Часни Господњи пост прилика да човјек из свог животног конфора искорачи у пустињу молитве.

„Што се каже пустиња, пуста је, нема ништа, те двије ријечи пост и пустиња  јако сличе. Нема ништа земљско без чега могао не бих. Све што ми треба је у мојој души, у мом срцу. Храна, пиће, све остало сведено на минимум, па како ко може и колико је коме Бог дао снаге, здравља, година. Нема тога који не може пробати од сјутра, па наредних 40 дана, да изађе из свог досадашњег живота у молитву. Прилика је да се помолимо Богу и да знамо да је пред нама вријеме молитве, стрпљења и љубави. Не смије ништа са тог пута да нас скрене“.

„Ми од ноћас излазимо у један молитвени великопосни ход, па, ако Бог да, кад се „вратимо“ за Васкрс да затекнемо љепшу Црну Гору без овог чуда од закона, да се направи љепши и бољи закон, који не прокишњава. То да нам буде на памети, никакви сукоби, никакве подјеле. Сви смо браћа и сестре, сви смо грађани Црне Горе, а сви ми који се у Цркву сабирамо сви смо ми хришћани. Све што нас дијели остављамо за собом и гледамо у Христово Васкрсење, јер је Господ наш Исус Христос васкрсао да би сваку људску душу спасио“, бесједио је отац Гојко.

Оцијенио је да тзв. Закон о слободи вјере није на понос Црној Гори, зато смо стрпљиви и Богу се молимо.
„Зато кажемо и предсједнику и владарима Бог нека вам је на помоћ, али ми одустати нећемо. Знамо своја грађанска права. Знамо да је ова вјера, коју су нам преци оставили, да су то светиње које ми остављамо нашим потомцима. Одувијек се знало: Богу божје, а цару царево. Управо овај закон крши тај пропис. Овај закон каже: Хоће цар и божје и царево, па да му помогнемо да се не оптерећује - нека политичари воде свој посао, а светиње нека остану светињама“, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.      

Фото: Жељко Шапурић и Милош Вујовић