Skip to main content

Владика Јоаникије: Закон нема везе са слободом, већ са угрожавањем православља

Епархија будимљанско-никшићка
12.07.2019.
Вијести

Једино се од црногорских власти може чути да се не зна поријекло црквене имовине, казао је вечерас у Бијелом Пољу на Петровданској духовној академији епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Владика Јоаникије: Закон нема везе са слободом, већ са угрожавањем православља

“Суочени смо са једним злом, да наша власт у Црној Гори жели да, умјесто да врати оно што су отеле претходне генерације безбожне власти, цркви отме и оно што је преостало. Комунисти су отимали земљу и зграде али нијесу храмове”, рекао је Јоаникије и додао:

“А сада ови хоће да одузму и храмове и говоре да се не зна поријекло храмова то једино од њих можете чути. А оно што слушамо већ деценију и по, да једина имовина којој се не зна поријекло је њихова имовина”, казао је владика Јоаникије, позивајући оне који имају моћ у Црној Гори и у Европи да се по истим критеријумима испита и њихова и црквена имовина.

Оцијенио је да закон, “који се зове закон о слободи вјере”, нема никакве везе са слободом, већ са угрожавањем православне вјере, и са ограничавањем могућности да се храмови користе у сврхе за које су намијењени.

“Врши се велико безакоње и будите сигурни, ми можемо опстати, имамо доста нових цркава. Хоћемо да спријечимо ово зло. Ово није удар на нас који носимо црне мантије већ је ово удар на православље, на душу, на завештање, на претке,  на ћирилицу и на све оне вриједности које су наши претци његовали кроз вјекове”, казао је владика Јоаникије, додајући да "ко разори храм господњи и њега ће Бог разорити."

Бесједу о ћирилици је одржала предсједница Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, проф.др Јелица Стојановић.

Она је навела да у најстарије писане текстове спадају Потпис жупана Стефана Немање и брата му Мирослава 1186, Крст кнеза Мирослава 1190, Повеља Кулина Бана, 29. август 1189. године, Хиландарска повеља 1189. или 1199. године, Хиландарска повеља Стефана Првовенчаног 1200. и Мирослављево јеванђеље, девета или последња деценија 12. вијека.

“Писала су га два писара: главни који је написао највећи дио текста (није оставио трага о свом имену), а други писар је Григорије Дијак.

Када је у питању распростирање ћирилице, професорица наводи да је Номонакон или законоправило светог Саве најстарији сачувани писани превод познат као Иловичка крмчија, настао на тиватској Превлаци, сједишту Зетске епископије, 1262. године, за манастир св Архангела Гаврила.

На духовној свечаности, поред приредбе “Моја ћирилица” наступили су пјесници Нада Павићевић, Радинко Крулановић, Милан Бајчета и гуслар Васо Ђондовић и хор Свети Никола, под диригентском палицом професорице Јулијане Вујошевић.

Професор др Драго Перовић је у име Матице српске - друштва чланова у Црној Гори уручио плакете и награде Бјелопољцима који у називима својих фирми чувају и баштине ћирилицу као, и ауторима који посљедњих година штампају своје књиге на ћирилици.

Програм су водиле Јелена Газдић и Василија Обрадовић.