У Сутивану код Бијелог Поља, у Цркви Светог Јована Крститеља, Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством и монаштвом те епархије, обиљежена је храмовна слава.

У бесједи послије Литургије и ломљењаславског колача, владика Јоаникије је истакао да када славимо Јована Крститеља уједно славимо и празник Богојављење.

Јер служба Светога јована Крститеља врхуни у крштењу које је извршио над Исусом Христом у ријеци Јордану. Али треба да се подсјетимо и свега онога што је било прије у животу Светог Јована Крститеља а и послије, колико је то могуће, да би стекли праву слику данашњег празника. Данас прослављамо сабор, као што је то обичај, да онај ко је непосредни учесник у празнику, сјутра дан прославља његов Сабор, као што је Сабор Пресвете Богородице, послије рођења Христовог, тако је овај сабор послије крштења Христовог, или Сабор светог Арханђела Гаврила, послије Благовијести.

Дакле, сјећамо се свега онога како је Свети Јован Крститељ зачет у утроби своје мајке, можемо рећи силом Божје милости и благодати, од  престарјелих родитеља. И то је био знак да ће његова служба и живот овдје на земљи бити посебни какво је било посебно јединствено и његово рођење. Па како је заиграо у утроби мајке испунивши се Духа светога, кад је она срела Свету Дјеву Богородицу и како је, позајмљујући уста своје мајке већ тада пророковао: “Откуда да мени мати Господа мојега дође к мени. И практично он је Пресвету Дјеву први назвао Богородицом-Мати Господња, и како је након рођења остао без родитеља и одрастао у пустињи. Не знамо тачно како, али сугурно под заштитом анђела, јер је био испуњен Духом Светим, још из утробе своје мајке, и окружен и штићен од Анђела, узрастајући у истини и правди Божјој.

Он је образац свих, и првих пустињака  и пророка, и оних који су послије њега били. Он је свеза и Старог и Новог завјета, пуноћа старог и почетак Новог. Видимо колико је било просвијетљено његово духовно око и срце, које је могло непосредно да сагледава тајне Божје. Кад је видио Христа, који је дошао да се крсти на ријеци Јордану као обичан човјек, он је рекао и тачно назначио његову службу и спасоносно дјело. „Гле Јагње Божије, које узима гријехе свијета“, чиме је назначио Христово страдање и жртвоприношење на Крсту. Колико је његом ум био просвијетљен Божјом истином да то каже. Да каже све што је најважније о Христовом дјелу спасења, искупљења рода људскога, бесједио је владика Јоаникије.

Владика је подсјетио на дијалог између Христа, који долази да прими крштење и Јована Крститеља.

-Свети Јован избјегава да га крсти каже: „Ти треба мене да крстиш, а не ја Тебе“. Њему није  потребно очишћење од грехова и покајање, јер је савршена врлина и савршено смирење. Нама људима је потребно очишћење и покајање. И он је призивајући људе да се кају, некако кроз то крштење које је вршио, и које није било као ово наше данашње, него крштење покајања, завјетовао на покајање, на прави живот по Богу.

Само да разумијемо његове ријечи: „покајте се, јер се приближи Царство Небеско“, ми бисмо били прави Хришћани, како ваља, сви на своме мјесту. Сви бисмо нашли смисао живота овдје на земљи. А дакле, он говори Христу: „Ти треба мене да крстиш, а не ја Тебе“. Он говори као човјек, и потпуно је праву као човјек.

Али правда Божја и истина је много узвишенија. И каже њему Господ донио овдје као огањ са Неба: „остави сада јер нам треба испунити сваку правду“. Испуњава се Божија правда, не људска, Божија истина, не људска.  А Божија истина је љубав, коју је Господ донио овдје, као огањ да баци на земљу.  И каже: „желим да се тај огањ што прије распали, да  спали наше гријехе, да просвијетли нашу таму, да нас очисти, просвијетли и сједини. Да нас спаси. То је Христово дјело спасења. И наравно Свети Јован Крститељ, који је служитељ, као анђео Господњи одмах прихвата крштава Христа. И извршава се дјело спасења рода људскога, већ се ту назначује и почиње да се извршава и можемо мислити какав је био изабраник и од Бога и од Анђела свети Јован Крститељ, који је једини тада видио Духа Светога како силази на Христа, и увјерење које му је дао раније - на кога видиш да силази Дух свети то је Христос. Како се он тада увјерио и како се његов ум просвијетлио и како се његово биће потресло кад је чуо глас са неба, једини он: ''Ово је Син мој љубљени, њега послушајте“- цијелом роду људском говори глас Бога Оца са Неба. Јављање Свете Тројице на ријеци Јордану, Оца и Сина и Светога Духа у имену Свете Тројице је пуноћа наше вјере православне.

У име Свете Тројице се крштавамо и трудимо читавог живота да се уђемо, да се удубимо у тајну Бога, и да отворимо срце наше, да се живи Бог настани у њему. И да знамо славити Оца и Сина и Светога Духа. У те тајне нас води и руководи Свети Јован Крститељ.
А какав је био карактер као човјек, када је видио неправду да се врши, како  моћници свијета тога времена, као и свих времена, кваре народ. Како дозвољавају себи оно за шта друге гоне и осуђују. Када је изобличавао безбожнога Ирода говорећи му: не можеш ти имати жену брата својега“, јер је отео жену неком сроднику. Као што је тога гријеха, безакоња и преступа било кроз сва времена.  
Он није презао ни од чега да изобличи тога грешника тога времена.  Наравно, знао је да ће то главом платити, потврдити своју вјерност крвљу својом, своју вјерност Богу живом. Али то је рекао не само због тога јадника, чије име кроз сву историју  остало повезано са срамом, нето је рекао и због народа, јер се огромна већина народа поводи за онима који имају власт и моћ у овом свијету.
Можда не баш већина, али огроман број и то је за нас увијек трагично. Неко што је сам такав по карактеру, а неко из интереса. Поводи се народ за својим владарима. И зато је идеал хришћанског владара био онај ко има праву вјеру, њему треба поклонити повјерење, то је православни Хришћанин.

У овим нашим временима је постало небитно јели крштен или није. Је ли вјерујући или није. Да ли је секташ или настран или је нормалан. Чак је пожељније да буде све ово негативно. И то нам се нуди стално. Оно што не ваља, на сваком ћошку и кораку. Исквари се народ, а све за интерес онога који имају моћ и власт. Колико се дроге просипа и даје по Црној Гори дјеци. Шта би данас рекао овом нашем свијету Свети Јован Крститељ и шта нам говори, бесједио је владика.

Он је казао да је Свети Јован Крститељ са нама.

-Ево подигли смо овдје храм Светом Јовану Крститељу и дај Боже да нешто од његове ријечи примимо и кренемо путем Божјим. Свети Јован је говорио најједноставнијим језиком: покајте се, будите нормални људи, вратите се на своје мјесто, помислите на своју душу и спасење, на своје ближње, измирите се са њима. То је завјештање овог празника и завјештање истине Светога Јована Крститеља. И тако треба да га славимо. Слави га тако овај свети храм, и народ који се овдје сабира. Славе га многи домови. Славе га сви хришћани, позивајући га у помоћ да нас врати са наших погрешних путева, да нас упути на прави истинити пут Божји, бесједио је владика.

Он се захвалио свима који су овај свети храм подигли и који су сачували памћење на онај древни храм, којем нијесмо нашли темеље цркве Светог Јована Крститеља, већ само мало камења.

„Нека Бог укријепи нашег оца Милана Станишића и све вас, да се трудите у славу Божију. Сви који су дали прилог и труд овдје могу да се радују што их је Бог удостојио такве прилике, као и на другим мјестима гдје смо подизали и обнављали светиње, које нас тако Богу призивају једни другима, истини и правди, правој вјери и спасењу. Нека буде срећан овај празник“, бесједио је владика Јоаникије.
Након службе Божије владика је освештао стан пароха те цркве Милана Станишића и најавио да ће ускоро услиједити освећење парохијског дома, чија је изградња приведена крају.

Домаћин овогодишње славе Жељко Лалевић, који је приредио трпезу љубави, предао је дио славског колача Стојану Кнежевићу.

Владика се посебно захвалио старом професору у пензији и предсједнику Црквеног одбора Мију Цвијовићу, који дао посебан допринос изградњи цркве и парохијског дома.