Крстовдан у Бијелом Пољу
У цркви Светих апостола Петра и Павла на Крстовдан Литургију је служио протојереј Дарко Пејић. Послије Литургије и причешћа вјерника освештана је Крстовданска вода која је дијељена вјерницима.
О. Дарко је у слову поуке честитао празник, који је навечерје празника Светога Богојављења и казао да сваком великом и дивном празнику претходе велика искушења и страдања.
"И дану Богојављења претходило је 40 дана поста Исуса Христа у пустињи, затим кушање од стране лажи и оца лажи- сатане. То су три кушања, три ствари на које ће се како тада тако дан данас и до краја времена спотицати човјечанство и људи. Прво кушање било је пустињи, када је ђаво приступио Христу знајући да 40 дана није ништа јео, да је огладнио и рекао му: Ако си син Божји, нареди да камење ово хљебови постану, а Господ му одговара: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи која изађе из уста његових. У ствари, да је Господ претворио камен у хљебове народ не би кренуо за Господом него за хљебовима, што се показало безброј пута. Ко чита Свето писмо зна за два случаја када је Господ у пустињи благословио три, пет хљебова и нахранио хиљаде људи. И кренуо велики народ за Христом, али када је Он распет, нестало народа."
"Друго кушање је било на врху храма, гдје га је извео ђаво извео, и наговарао да скочи, „јер је писано да ће анђелима заповиједити да те прихвате и спусте да не би ногом запео и пао“, а Христос им одговара: Не кушај Господа и Бога свога."
"И треће кушање када га је ђаво извео на високу гору и показао сва блага и богаства земаљска, и рекао - све ово даћу ти само падни и поклони ми се, а Господ му одговара: Иди од мене сатано, писано је Господу Богу се клањај и њему једино служи."
"Три ствари, прво је хљеб – храна на коју се често људи огријеше, или немају па почну да краду или имају па не дају ономе који нема, или се преједају …."
"Друго је чудо – човјечанство и човјек стално приговара Господу и цркви - вјеровали би ми у Бога, али да нам да је видимо. Тражимо непрестано чуда, а ево нама, нашем народу, стоје мошти светог Василија вијековима, цијеле и нетрулежне, стоји ова вода и не квари се вијековима. Треба нам још чуда, а она су свуда ко вјерује у Господа. Ако нам Господ на силу показује чуда онда нисмо слободни. И трећа ствар каже - падни и поклони ми се. Зар није данас цијело човјечанство упрло и трчи за земаљским благима."
"Није природно да осам људи у свијету, како смо чули ових дана, има веће богаство него трећина или половина свијета. То није природно и то води у пропаст, јер онај који стекне и гледа само да стиче земаљска богаства, заборави на људскост, доброту и честитост, јер није природно да неко има милијарде а неко умире гладан. Све док има и једног човјека гладног и ми када сједнемо за трпезу треба да их се сјетимо. И ми међу нашим народом можемо много више учинити. Када нам дође слава понесимо неком сиромаху колико можемо, исто треба радити са одјећом, дрвима у другим стварима у кући. Немојмо да чекамо да то неко умјесто нас учини, јер може Господ и нас довести и у сиромаштво, глад и биједу."
"Опомињимо се сјећајмо се, чинимо добро да би били добри и велики када наиђу невоље и искушења. Црква нам је оставила четири поста и сриједу и петак да би се вјежбали. Један дан када дођу тешкоће, када се човјеку учини да све погинуло и умрло, за тај дан човјек мора да се спрема цио живот, да би тај дан остао човјек. Да би га Господ подигао и још више обогатио као праведног Јова. Мислим прије свега на духовно је ми кад кажемо богат одмах мислимо на земаљско. Много је начина да се човјек обогати и осиромаши. Ова два дана – Крстовдан и Богојављење требало би из сваког дома да дође бар по једна особа, јер дом наш је прва црква наша. Ако је годину дана не окадимо, не умијемо не унесемо освећену воду и покропимо, и укућани се не умију и попију од те воде, онда нисмо у заједници. А ова вода, чули сте јутрос и у Паримејима, Апостолима и Јеванђељу - кроз воду су се пројавила многа чуда. Најприје је била вода, па је Господ одвојио воду од копна, па онда када намножио гријех на земљи, Господ је опет попустио воду и потопио све на земљи, а остао је само праведни Јов. И Свето Богојављење, када Христос погружава себе у ријеци Јордану симболише потоп, потапање старог човјека, гријега, склоности наших и мана. И усправљање из воде је усправљање бољег човјека, који није брз на гријех него на добро. Затим, Мојсије када је водио изабрани јеврејски народ преко Црвеног мора које се на молитву а Божој руком раздвојило и кроз које су десетине и стотине људи прошли по копну. Када је кренуо фараон и његова војска да их стигну, море се затворило и све их потопило."
"Затим ријека Јордан - у тренутку када се Христос спустио и ушао у ријеку, она се зауставила. И то се каже у тропару који се пјева тог дана - стаде Јордан и заустави се. Ријека показује послушност Творцу. Када је Христос Васкрсао земља се затресла, гробови отворили, цијела природа се побунила, а онда прославила Бога. Једино човјек остаје упоран и истраје у гријеху и стално налазимо изговоре и оправдања за гријехе, умјесто да налазимо начине да се поправљамо. Добар човјек тражи начин а лош изговор. Сваку вече прије него што легнемо можемо да видимо какви смо били тог дана, да ли смо макар покушали да нађемо начин да будемо људи, или смо тражили изговор," бесједио је о. Дарко.
