Музичко-поетском вечери „Пјесмом те ћутим“, која је у уторак 29. августа 2023. године, уприличена у Технополису, у Никшићу, са радом је званично почео Арт клуб „Прво писмо“.

Арт клуб „Прво писмо“ се налази у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта, у Никшићу, који је својим богатим културно-духовним програмом у вријеме оснивања, прије више од 20 година, имао важну улогу у буђењу духовног и културног живота града. Идеја оснивања Арт клуба "Прво писмо", наводи пјесникиња Сава Радуловић, руководилац Клуба, има за циљ оживљавање књижаре при Духовном центру, која одише духовношћу и истанчаним укусом за књижевност.

Музичко-поетско вече, организовано поводом почетка рада Арт клуба, отворио је Немања Вуковић, предсједник СО Никшић. Програм су казивањем стихова употпунили: пјесникиња Наташа Лалатовић и Милош Звицер, те гитариста професор Слободан Богдановић.

Бројној публици, која је својим присуством подржала идеју покретања Арт клуба, обратила се Сава Радуловић, појашњавајући да је Арт клуб „Прво писмо“ свјежа прича, која има намјеру да оживи заборављено и да да свој печат у овом времену. Замисао самог пројекта, по њеним ријечима, је допринос култури на свеопште добро, а заснива се на афирмацији млађе популације, као и промовисању већ остварених, еминентних културних стваралаца из земље и региона.   

„У склопу Арт клуба "Прво писмо" формиран је Књижевни клуб, који ће окупљати младе ствараоце и таленте, а такође у свом дјеловању планира фестивал поезије, духовне и књижевне вечери, промоције књига, дружење са пјесницима, и низ других занимљивих садржаја. Са радом је почео и наш портал, ФБ страница и инстаграм профил, који, осим поезије, свакодневно објављују различите рубрике. Ту ћете моћи да читате о најактуелнијим дешавањима, поезију, афоризме, приче, интервјуе, гледати фотографије града. Актуелан је интернет конкурс под називом „Поезија без граница“ за најљепшу пјесму, на слободну тему, у чијем жирију су: академик Матија Бећковић, пјесникиња Вишња Косовић и књижевни критичар Радоје Фемић“, казала је Радуловић, додавши да ће побједник са поменутог конкурса бити награђен на фестивалу, који се планира у октобру.

Истакла је да су недавно установили награду „Косто Нинковић“, на коју су посебно поносни.

„Никад Коста Нинковића нијесам срела, рецимо, Манастирском улицом, али срела сам га улицама његове поезије и сматрам да његово кратко, али довољно важно стваралаштво и сам живот, завређују незаборав, што настојим и да докажем. А тек смо на почетку пута. Биће времена и за то. Иначе, „Прво писмо“ је Костова посљедња збирка поезије. Пробаћемо да наставимо, гдје је он стао“, рекла је Сава Радуловић, а потом је прочитала поетски есеј, намијењен овој вечери и уваженом пјеснику Косту Нинковићу.

Прво писмо

Косту

знаш ли ко ти пише?

знаш ли, ко ти долази ноћу са свијећом да те буди

колико је остало још ненаписаних пјесама

колико је потребно животних формула

да се загребе суштина

пишем ти ово писмо

које си сам написао много раније

и дижем невидљиви споменик

мада ни Господа нико никад није видио

а дневно добија непознати број писама, мејлова, вибер порука

чега све не

нема ни липа, а све мирише на оно вријеме

кад је Вито лијечио плућа стиховима

и Дуго шверцовао афоризме раном зором

а Драган остао дијете, упркос лажима одраслих како више није жив

жив је Шобић, али тако дивно ћути

и ти си жив, иако си привремено пресељен у Небеску збирку

твоја невидљива мантија овим тргом још увијек шета

учитељу, научи ме како се пише поезија а да не остане само на земљи

и како постати, а не остати само човјек

у овом граду, који опрашта недјељом у цркви све, осим успјеха

гдје се бол слави као непроцјењиво благо

које нико никад није ископао до краја

шта ти је тај Арт клуб, питаћеш кад се сретнемо

знам да ћу ти рећи, то је склониште за оне који мисле

сигурна кућа за несигурне писце

болница за здраве и лудница за нормалне

то је азил за псе трагаче, који стално трагају за новом ријечју

то је тврђава у тврђави с изгубљеним кључем

и свјетлост у овом мраку свакаквога смисла

али као што сам знаш

ништа тако не поништава човјека, као сан који је издао

и ништа га не сахрањује, као ријеч коју није успио да роди

зато, шаљем ти писмо и мислим на ћирилици

не брини за овдје, све иде као препоручена пошта

па док други јуре новце и куну се у нове сатове

ја не вјерујем у вријеме и држим се Меше, који господски у лету добацује:

"Ништа немам осим уверења да сам частан, ако и то изгубим, бићу рушевина. "

Сава Радуловић има објављене збирке поезије: "Пјесмом те ћутим", "Ничија шћер", роман "Талик", аутор је сценарија за дугометражни филм "Бездан". Бави писањем афоризама, драма, преводилаштвом са руског и на руски језик.

Московски портал "Саће", након објављене поезије, у склопу међународног пројекта, мјесечно објављује њене приче из романа "Талик".

Савина "Камена пјесма" налази се на омоту албума чувеног музичара легендарне групе „С времена време“ Асима Сарвана, објављеног поводом обнове манастира Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци код Тивта.

Добитник је награде Мирко Бањевић за роман "Талик", као и Дипломе за учешће на поетском конкурсу посвећеном Јесењину у Москви.

Члан је УКЦГ, КК Поента поетика, и КЗ Југославије из Београда. Један је од покретача књижевних вечери под називом „Поетска пропаганда“.

Фото: Жељко Шапурић, Кристина Љешковић