Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Духовски понедељак, 5. јуна 2023. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Свете Тројице у селу Горажде, код Полица надомак Берана.
Сабранима је празник Силаска Светог Духа на апостоле и храмовну славу цркве која је недавно обновљена, честитао Преосвећени владика Методије.
„Срећна слава овог дивног храма, обновљеног, на темељима старог храма који је овдје, у славу Божију, био подигнут као један од многих доказа континуитета и сабирања око воде живе народа жедног вјечног живота. Христос је у данашњем Јеванђељу, каже се, на крају великог празника стао узвикујући: Ко је жедан нека дође к мени и нека пије, јер од ове воде, коју му ја дам да пије од ње никад неће ожедњети, кад је се напије. И онда ће из његових дубина, из његове утробе извирати ријеке воде живе и напајати остале људе и сву творевину Божју. Колико год човјек да успије у овом животу и да има, увијек, на крају, кад се сви рачуни саберу, остане жедан и жељан вјечног живота и оне истинске воде живе, а то је благодат Духа Светог, то је данашњи празник око кога смо се овдје сабрали“, казао је Епископ.
Благодатне енергије и Дух Свети у виду пламених језика сишао је на апостоле и ученике, и то се данас, додао је Владика, прославља као рођендан Цркве, небоземне и богочовјечанске заједнице.
„У тој заједници се спојило небо и земља, што је најприродније по промислу Божјем, али и најнелогичније и најнеприродније из перспективе овог нашег људског, земаљског, пролазног живота. Како уопште ишта земаљско, пропадљиво и пролазно може да се косне, дохвати нечега непролазног, вјечног, свијетлог и божанског? Управо се то на данашњи дан десило, а зашто баш у виду огњених језика, увијек сам се питао? Ваљда зато што је ријечју Божјом све што је видљиво, а и оно што је невидљиво а у шта вјерујемо да постоји, јер вјера је знање невидљивих ствари; дакле, све видљиво и невидљиво је постало ријечју Божјом. Та Ријеч, у почетку која бијаше, тај Логос Божји, морао је да склизне с неког језика, божанског језика, а онда у виду тих огњених језика божанских силази Дух Свети у свој својој пуноћи на земљу и међу људе и остаје као Утјешитељ да нас напаја оним чега смо једино до краја жељни и жедни“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Сви који успију у овом животу, гледајући са стране земаљске, материјалне логике, ако се не напију воде живе божанске, благодати Духа Светог заувијек ће, по ријечима Владике Методија, остати жедни, неиспуњени и неостварени.
„Кажу да су у неким пирамидама фараонским нашли на некој златној плочици, а то је у своје вријеме помињао Митрополит Амфилохије, позивајући се на свог професора, чувеног философа Миша Ђурића, да је он њима говорио као студентима да је нађена златна плоча гдје пише у гробницама фараонским, који су све имали што је један човјек могао у том времену да има, писало је: Жедан сам. Многи су се археолози чудили и питали чега је тај могао да буде жедан кад је имао свега. А био је жедан, управо, Онога око Кога смо се ми данас овдје, на овој благословеној главици окупили да се заједно у љубави братској и сестринској Богу помолимо и напојимо благодатних енергија Духа Светог. Свети Серафим Саровски, велики руски светитељ је говорио свом пријатељу Мотовилову о смислу и циљу хришћанског живота на земљи, а то је стицање благодати Духа Светог, напајањем и пијењем воде живе, благодатне, небеске, божанске, кроз божанске енергије и Свете тајне“, навео је Преосвећени Епископ.
Једна од тих тајни је и Света Тајна Евхаристије на коју смо се данас сабрали, што значи захваљивање, благодарење.
„Evharisto значи хвала на грчком, а евхаристија значи захваљивање, захваљивање на свему што нам је Бог дао, а прво и основно што нас је извео из небића и непостојања и привео у постојање и биће, а онда, каже се у једној свештеничкој, литургијској молитви извео нас је из небића у биће, а кад смо отпали подигао нас је опет и није престао да чини све док нас није узвео на Небо и даровао нам Царство своје будуће. То да запамтимо заувијек и да само и једино, на првом мјесту, томе тежимо, а све остало ће се, као што нам је Бог рекао, уз наш труд и Божју помоћ, овдје на земљи што нам буде требало, придодати и Бог ће нам дати“, рекао је Владика Методије.
После свете службе Божје услиједила је празнична литија око храма. Освештан је и преломљен славски колач и жито, а заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави. Домаћин овогодишњег славља били су мјештани села Драгосава, а обавезу за следећу годину преузели су житељи села Маште.
Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, обишао је током дана, црквено имање гдје је постављен крст у селу Полице – Бабино и манастир Самоград.
