Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, у суботу 14. јула, Свету Архијерејску Литургију у цркви, која се подиже у славу ове двојице великих Светитеља и угодника Божијих, у полимском селу Биочи.
Обраћајући се сабраним вјерницима, који су у великом броју присуствовали светој служби Божијој и обиљежавању храмовне славе, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је казао да многа чудеса, која је, дошавши у овај свијет, чинио исцјељујући болесне, изгонећи нечисте духове и васкрсавајући мртве, Господ није творио да би показао своју силу, већ, прије свега, да би се људи оплеменили, да би повјеровали и кренули правим путем Божијим.
“Он је дошао у овај свијет као Онај Који исцјељује наше душе и наша тијела. Исцјељујући душе у њих је уливао своју божанску свјетлост, а без Божије свјетлости и Божије милости душа нема прави живот у овом свијету. Прави живот је онај у којем се душа испуњава вјером, испуњава надом, када се оснажује вољом за творење добрих дјела и када се, као свезом савршенства, испуњава савршеном љубављу према Богу и према човјеку. То је онда здрава душа, свијетла душа, чиста душа и та душа, заиста, свијетли. На таквим људима се испуњава ријеч Божија “Тако да се свијетли ваша свјетлост пред људима, да виде ваша добра дјела и да славе Оца вашег Који је на небесима“, јер се свјетлост вјере потврђује добрим дјелима. Не може неко да има праву, истиниту, живу вјеру, а да нема и дјела; вјера је увијек дјелотворна“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Онима који су испуњени истинитом вјером, нагласио је Преосвећени Владика, Бог даје Божије дарове, даје им духовну силу да просвјетљују, тјеше, враћају на пут спасења. Дајући пуномоћство и безбројне дарове ученицима Својим Господ их опомиње ријечима: “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ и “Оно што сте за бадава примили, бадава и дајте“. Ове ријечи Господње односе се највише на оне људе, који су, будући, испуњени вјером и љубављу од Бога добили и дар чудотворства.
“Зато се управо тај одломак из Христове бесједе апостолима чита на празник великих чудотвораца и исцјелитеља, Христових угодника и мученика Светих Козме и Дамјана. Они су хришћани из оних првих времена, послијеапостолских времена средине 3. вијека када је хришћанство било гоњено и када су они, који су примали вјеру у Христа, знали да се та вјера свједочи животом и ријечима, а најчешће се свједочила и мучеништвом. Ко није био спреман да за Христа страда и своју крв пролије за Њега није му се препоручивало да прими хришћанство, да постане члан Цркве и прими свето крштење да не би, када дође вријеме и час гоњења, отпали, да се не би поколебали и, због издајства, на своју душу примили осуду, као Јуда издајник“.
“Свети Козма и Дамјан су се бавили и љекарском вјештином, призивајући увијек, уз љекарску вјештину, чудотворно и преславно име Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, Њиме исцјељивали душевне и тјелесне немоћи и постали чудотворци још за живота. Говори се да су једним чудом, а, свакако, и својим ријечима, обратили неког римског цара, гонитеља хришћанства који је постао тајни хришћанин. Учинивши много добрих дјела на славу Божију и помажући, непрестано, оне којима је помоћ потребна они су, на жалост, пострадали не од гоњења, него од зависти људске“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, истакавши у својој бесједи да су Свети бесребреници Козма и Дамјан невино пострадали за Христа Господа због чега им је Господ, и послије њихове смрти, даровао још већу силу чудотворства и дар исцјељивања. Они су брзи помоћници, а хришћани их кроз сва времена призивају да помогну болесне, немоћне, тужне и оне који страдају од душевне и тјелесне немоћи.
“Свети Козма и Дамјан, заиста, много помажу, а ево, слава Богу, помогли су и нама. Започета је овдје, у овом малом мјесту градња светиње и она, много брже, напредује него у неким мјестима гдје је више хришћанских домова. Немојте се тиме гордити, ни узносити, него захваљујте Богу и добрим људима, а нарочито чудотворним љекарима Светим бесребреницима Козми и Дамјану и њих призивајте у помоћ, јер, најважније је када цркву градимо да душу своју обнављамо, да се у вјери изграђујемо, да се изграђујемо у врлинама, да своју вјеру потврђујемо на дјелу и то кроз љубав, чинећи добро, чинећи слогу, нарочито у породици, јер када у породици има љубави та љубав се онда шири, она плодотвори, чудотвори, доноси добре плодове“.
“Ова црква коју градите, дивна и красна светиња, није велика по својим димензијама, али је велика по својој улози, по својој намјени и по светињи која ће преко ње дјеловати. Дјелује већ и сада, а нарочито када ова светиња буде освећена и посвећена Богу. Најважније је, дакле, да је градите са слогом и љубављу, без мржње и без надметања са било ким, јер светињу градимо да се у њој Богу молимо, да се њој саображавамо, да се преко ње поправљамо и духовно изграђујемо. Треба најприје светињу да сазидамо у свом срцу и својој души, а да бисмо то успјели потребно је и ову видљиву цркву, која је такође светиња, да сазидамо да бисмо се имали гдје окупљати и Бога прослављати, савршавати Свете тајне и причешћивати се Светим тајнама Христовим, хранити се небеским хљебом“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Током Свете Литургије освештан је и пререзан славски колач. Овом приликом Преосвећени владика је на труду, уложеном у изградњу будућег храма, захвалио свештенику Синиши Јанковићу, надлежном пароху и члановима Црквеног одбора, али и бројним добротворима, приложницима и дародавцима, који су помогли досадашње радове, и на тај начин уградили себе у ову светињу. Учешћем што већег броја људи храм на Биочи, наглашава Епископ Јоаникије, заживјеће као права саборна светиња овог краја.
Храмовна слава цркве Светих Козме и Дамјана, коју мјештани подижу великим трудом и братском слогом, прослављена је црквено-народним сабрањем и пригодном трпезом љубави.
