Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице, Свету архијерејску литургију поводом храмовне славе манастира Косијерево у Петровићима код Никшића.

По завршетку Литургије, свечана празнична литија опходила је храм, а потом је преломљен славски колач и освећено славско кољиво.

Празник и славу ове древне немањићке светиње, честитао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је говорећи о празнику Рођења Пресвете Богородице, казао да он радује и небо и земљу, и на небу и на земљи прославља се Пресвета Дјева Богородица и све оно што је везано за Њен живот, Њезину свету службу, почевши од рођења до Њенога успенија:

“Посебно увијек имамо у виду да је она Мајка Спаситеља и Господа нашега Исуса Христа. Када прослављамо Пресвету Дјеву Богородицу због Њеног благодатног заступништва за све нас, заправо, то прослављање се односи и на Христа Господа, а када прослављамо Христа такође помињемо и призивамо и славимо Пресвету Богородицу.”

Подсјетивши да се Светом пророку Мојсију док се молио Богу на Гори синајској, открило чудесно знамење, видио је купину сву у огњу, која не сагоријева, а Господ му се јавио и рекао да је мјесто на коме стоји свето и заповиједио му да изује обућу са ногу својих докле стоји на том мјесту, Високопреосвећени је казао да се та Божију заповијест Мојсију односи и на нас. Наиме, поучио је сабране, када долазимо на свето мјесто, као што су манастири Острог, Косијерево или било који други свети храм гдје се служи Света служба Божија, треба да одложимо своје уобичајене мисли и схватања, да отворимо наша срца и наше душе, да их загрије Божија милост и благодат, јер оно што је доживио пророк Мојсије на Гори синајској, гледајући купину која гори, а не сагоријева, и чуо глас и заповијести Божије, и ми када се сабирамо на светоме мјесту, ако смо спремни, можемо чути и глас Божији и заповијести Божије по мјери очишћења нашега срца и наших мисли.

“А на шта се односи то виђење? Као што је ова купина горила и била сва у свијетлости и огњу, а није сагоријевала, тако и Пресвета Богородица када је сишао на Њу Дух Свети, а Дух Свети је огањ Господњи и свијетлост и радост Божија, и живот Божански, није сагорела него се испунила благодаћу Пресветога Духа, онако као што је рекао Свети арханђел Гаврило када је јавио да ће Она родити Спаситеља свијета: Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Свевишњега осјениће Те; родићеш сина и наденућеш му име Исус. Тајна службе Пресвете Богородице врхуни у рођењу Спаситеља свијета”, бесједио је Владика.

Додавши да је Њезина служба, од почетка до краја, света и узвишена, нагласио је да се Она највише прославља као Мајка Спаситеља свијета који је, да би извршио спасење рода људскога, сишао са неба и примио људску природу од Пресвете Дјеве Богородице, од Њезине дјевичанске крви и постао човјек:

“И то је тајна Божије љубави! Пресвета Богородица се слави као Она која је узвишенија од херувима, од анђела небеских и серафима, од свих небеских сила, јер је примила у своју Пречисту утробу Спаситеља свијета, испунила се благодаћу Духа Светога и огњем Духа Светога, али Њена природа се при томе није измијенила. Она је и даље остала и дјева и мајка и то је оно што је само Она могла спојити, то је оно што је само могла да учини љубав Божија. И зато треба да одложимо наше обичне мисли и схватања када улазимо у храм Божији, јер треба да се напојимо тајни Божијих, које су изнад људскога разума јер дјелује Божија милост и благодат, а не људско устројство и људска мудрост.”

Празник Рођења Пресвете Богородице је почетак празника свих празновања, свакога славља, јер Њезино рођење које је било чудесно и по изузетном дејству Божије милости било је најава рођења Господа Исуса Христа које је било надприродно.

“Њезино рођење било је на природни начин, од њених Светих родитеља Јоакима и Ане, али по дејству Божије силе и милости и човјекољубља Божијега јер су они већ били престарели. Један од светих отаца тумачећи тај догађај Рођења Пресвете Богородице од престарелих родитеља, говорио је да је природа, и оно што је по природи, требала да уступи предност Божијој милости и благодати јер тамо гдје дјелује Бог побјеђује се закон природе, као што видимо на престарелим родитељима Јоакиму и Ани који су добили Пресвету Дјеву Богородицу. И радост коју су они тада доживјели није била привремена. То је радост која се шири кроз сва времена, зато што је то  изузетна Божија милост и благодат и промисао, јер је Господ Њу изабрао као сасуд благодати своје и као мјесто свога обиталишта. Изабрао је Њу, да од Ње узме људску природу и постане човјек”, истакао је Митрополит Јоаникије.

Још једном је поучио сабране да када долазе у свети храм Богу да се моле, треба да отворе своја срца и да своје мисли усмере ка Богу:

“Да омогућимо љубави Божијој и свијетлости Божијој да загрије наша срца и мисли, да се испунимо Божије љубави и милости, да ту љубав и милост учинимо садржајем нашега живота. А то можемо ако будемо ширили љубав у овоме свијету међу браћом и сестрама, нарочито ако показујемо милост према онима којима је милост и Божија и људска помоћ потребна, а много је таквих око нас. Данас овдје се сабрасмо у име Божије љубави, да примимо благослов Божији од ове свете службе, да се нахранимо прво Небеским хљебом на Светој служби Божијој и да се испунимо Божије љубави, па ће онда и наше заједништво послије Свете литургије, имати смисла, садржаја и вратићемо се домовима са велики Божијим благословом у миру и братској љубави коју треба да утврђујемо, јер то је прави, истински смисао живота – у љубави братској и у љубави Божијој.”

На крају Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је још једном честитао славу и подијелио радост и захвалио се браћи свештеницима, игуману Касијану и вјерницима из Румуније који су донијели чудотворну икону Пресвете Богородице из румунског манастира Калугаре – братскога манастира Косијерево.

“Као што је Преосвећени Владика карансебешки Лукијан прије 15-ак година донио икону, тако је продужила и братија из манастира Калугаре да нам долазе увијек на празник Пресвете Богородице, на ово дивно и велико славље, а и наш игуман о. Арсеније увијек иде, па ће, ако Бог да, и ове године ићи на њихов празник Покрова Пресвете Богородице. Тако да се братска љубав утврђује не само овдје међу нама, него и са браћом Румунима. Јер смо једне вјере, блиски народи, наша историја са историјом румунског народа се преплиће, имамо много тога заједничког, прије свега зато што смо православне вјере. Треба да упознајемо и друге народе и да се обогатимо њиховим богатством, а и они када дођу код нас, ми све што имамо, све ћемо им пружити, прије свега своје срце, добру вољу и братску љубав. Амин Боже дај”,  закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

***

Манастир Косијерево

Манастирска црква посвећена Рождеству Пресвете Богородице подигнута је у првој половини XIV вијека. Године 1807. Турци су порушили манастир, а обновљен је 1817. године трудом хаџи Дионисија (Добрићевца). Због изградње вјештачког језера 1966. године, премјештен је са првобитне локације (лијева обала Требишњице) у Петровиће (Бањани) 1979. године. У овом су манастиру од 1884. до 1920. године боравиле мошти Св. Арсенија Сремца, другог архиепископа српског када су и пренијете у манастир Ждребаоник. Сада се у манастиру налази стопало Св. апостола Луке.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Извор: Митрополија црногорско-приморска