У 15. недјељу по Духовима, 29. септембра 2019, у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски уз молитвено учешће вјерног народа.
Послије причешћа о. Дарко се бесједом обратио вјерницима, указавши на значење ријечи: „Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо”.
„То су ријечи које се пјевају ових дана, које изговарамо док правимо мале или велике поклоне пред Часним Крстом. Два дрвета у историји људског рода су постојала: прво је дрво познања у рају, остављени завјет између човјека и Бога. Међутим, наговорени од ђавола, људи су погазили заповијест Божију, кушали од тог дрвета и изгубили рај. Да би се, поново, опрао огрјеховљени човјек остављено је ново и другачије дрво - дрво Часнога Крста у коме и на коме је умјесто плодова сам Господ, Син Божији, наш Исус Христос, Који је раширио своје руке, себе, и постао тај плод од кога људи, поново кушајући, обнављају рај и враћају му се. То је свето причешће, невино проливена крв Његова са Часног Крста“.
„Зато, Часни Крст и јесте Васкрсење и то је пут. Господ нам је казао и показао Крст да би поново живјели, а то може само кроз Крст Часни. Крст је награда, крст је и казна, опомена, слава и похвала, крст је нама хришћанима све. Човјек кад се роди да би се уписао у заједницу духовно живих мора да се крсти. Крст је, у ствари, оно: У име Оца и Сина и Светог Духа, Амин, то је наш печат“, казао је свештеник Дарко Пејић, поучавајући сабране да сваки хришћанин треба да се потруди да научи молитве: „Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног“, „Оче наш“, „Богородице Дјево“, ријечи „Крсту твоме клањамо се Владико, и свето Васкрсење Твоје пјевамо и славимо“, да се, најприје, прекрсти и овим молитавама обраћа Господу, кад год је пред њим неко искушење.
„Када, на крају живота, човјек умре прекрсте му се руке, стави се под крст и одлази у покој са надом и вјером у живот вјечни. Крст, најприје, значи жртву, одрицање. Дакле, најприје морамо да уложимо жртву, труд, страдање, а онда ће доћи плодови. Тако је и у породици, кући, домаћинству, тако је на њиви, воћњаку, тако се и брак ствара. Све почива на жртви и љубави, тамо гдје има жртве и љубави има трајања, живота и вјечности. Без жртве и давања нема примања. То је наш пут, то је пут Часног Крста, тежак али частан. Зато се и каже Часни Крст, јер је то част и слава која нас спасава” бесједио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић.
