Нова књига поезије пјесника Ранка Мићановића, из Плужина, „Од Истока двери“ представљена је, у понедељак 25. септембра 2017, у оквиру трибине УКЦГ ,,Свободијада" у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ у Никшићу.
Мићановићева пета књига пјесама подијељена је у пјесничке циклусе: Вили, Сестри Хајдука, У Христовом селу, у прољеће, Плач азбуке и Пјева народ, пева коло. И Сестра Хајдука, и Христово село, и српска азбука и пој народа у колу јесу, запажа Милица Бакрач, наш Исток: руком, свијећом, молитвом, хљебом, пјесмом, екавицом, ијекавицом, манастирима и монасима, ћирилицом и свим овим пјесничким сликама, код Мићановића су снажни симболи Православља, којима пјесник потврђује његово постање, овдје у Црној Гори, са искреном окренутошћу према Русији.
„Христово село је мјесто гдје су окупљени сви пјесникови најдражи и најрођенији. Зар постоји љепшега мјеста за сусрете и разговоре до Христовог села? У Христовом селу има свега, јер је у њему пјесник населио оца, који већ коси на небу и мајку, која осмјехом собу зари. Христово село је завичај, а у њему Светац с небеса свијетли и то баш на Илиндан. Пелин Гора и Боркуша, Шћепаница, Тара, Пива, Црна и Бијела Врела – све су ово предјели Христовог краја“.
„У овом селу, само Тара може да везе ћирилицу, само Тара тече под ребрима, у Христовом селу појац поје десетерац лирски, екавицом и ијекавицом, или како записа рецензент ове књиге, пјесник Ранко Јововић: „ова књига светли и свијетли“, рекла је, представљајући књигу „Од Истока двери“, Милица Бакрач, уредник трибине „Свободијада“.
Она је додала да у циклусу Плач азбуке Мићановић ниже пјесме које су посвећене одбрани српског језика и ћирилице у Црној Гори.
„Колико је само истине и збиље у његовој дистишној пјесми „Језичка метла“? Неко ову пјесму назива сатиричном пјесмом, вјероватно због примјера у њој записаних „насилно ијекавизованим ријечима“, које у једној Пиви никада нијесу могле да се чују до новијег доба. И не само у Пиви, већ и у Херцеговини, а и у цијелој Црној Гори“, рекла је Бакрач, напомињући да је Ранко Мићановић у свом доскорашњем пјесништву, по наслову једне своје књиге, у књижевној јавности био готово Свечано тих!
„Иако јако надарен и талентован, јако марљив, био је потпуно и неправедно запостављен, годинама, а то траје и данас. Откад је написао ,Језичку метлу“ и читав Плач Азбуке, откад се вратио из лирског боја, на Божуровој Гори, откад је освануо у Пољу Косову, примјећен је и даље као свечан, достојанствен, непоткупљив, непоколебљив, храбар, али – није више сасвим тих! На моју радост и на радост његових најрођенијих пријатеља“, поручила је Милица Бакрач, уредник трибине „Свободијада“.
Гости вечери били су афористичар Блажо Паповић и гуслар Здравко Кнежевић, а стихове је говорио аутор књиге, Ранко Мићановић.