Светом Литургијом, литијом и црквено-народним сабором прослављен је празник Рођења Пресвете Богородице, који је храмовна слава древне светиње манастира Косијерева у Петровићима код Никшића.

Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење бројног свештенства и монаштва Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Након светог богослужења, у којем је велики број вјерног народа приступио Светом причешћу, празнична свенародна литија опходила је храмовно здање. Благосиљан је и преломљен славски колач, који су у славу празника Рођења Пресвете Богородице, принијели чланови братства Ђурковића, овогодишњи домаћини славља.

Сабрање је благословио Преосвећени Епископ Г. Јоаникије, који је казао да је велика Божја милост што је манастир Косијерево сачуван од потопа, а то и не би био први пут да ова светиња нестане са лица земље.То је, додао је Владика, велика Божја милост и промишљање, а, посебно, милост Пресвете Дјеве Богородице којој је ова светиња посвећена.

"Да је то тако види се и по овим дивним саборима у манастиру Косијереву који су се обновили, који су наставак оног саборовања које је овдје, у долини Неретве, око манастира Косијерева, започето још у доба Немањића, макар се тако увијек говорило од Светог краља Милутина, а по свој прилици и много раније. Тај континуитет од више вјекова, десетинама вјекова, није, хвала Богу, прекинут, а шта нам се све догађало и које је све тешкоће наш народ трпио. Онда можемо рећи да је право чудо Божје што је манастир сачуван и што се овај свети сабор одржао“.

"А, како да се не одржи када су молитве косијеревских монаха ову светињу утврдиле и сузе народне опрале, умиле и освијетлиле и вјера загријала, па, ево, драга браћо и сестре, овај свети сабор данас је исто тако свијетао, велики, диван и величанствен као у прва времена, слично ономе сабору када су донешене мошти Светог оца нашег Арсенија, наследника Светог Саве, па се сабрао цио народ православни Црне Горе и Херцеговине, а стари свједоци су говорили није било такве славе послије Косова“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
И ми се данас тако осјећамо овдје, у овој дивној светињи,која има благослов Мајке Божје, Светог Арсенија и Светог Саве, рекао је Владика Јоаникије, поздрављајући вјерни народ, који се на овај свети дан сабрао из свих крајева Црне Горе и Херцеговине.

"Сабирамо се, у славу Божју, да се Богу помолимо на овај дан када се нарочита милост Божја, Божја благодат и Божја свјетлост излива на ову светињу и на све оне који у њу долазе, на дан Сабора Пресвете Богородице, јер Њеним молитвама нас Божја љубав грије и сабира са разних крајева и то је оно што нам треба – да се овдје саберемо, да се Богу помолимо, да се са Христом сјединимо, да се Небеског хљеба нахранимо, своје душе и срца оплеменимо и обновимо и утврдимо наше заједништвонародно, братско. Због тога имамо диван обичај да сваке године по једно братство, за сада су то била братства из Бањана и Опутних Рудина, а то не значи да неће бити и из неких других крајева, јер је ово саборна светиња, али, нека се прво покажу Бањани и Рудињани, које је ова светиња највише кријепила кроз прошла времена, највише оплемењивала, они су јој највише дужни, а сви, заправо, осјећамо везаност за ову светињу, за њену крстоносну историју и за предање које она нама преноси“, поручио је у својој архипастирској бесједи Његово Преосвештенство.

Владика је захвалио братству Ђурковића, домаћинима овогодишњег славља, који сусе прихватили велике обавезе и потрудили да све буде у најбољем реду на данашњој светој служби.

"Надамо се да ћемо се и следеће године овако лијепо сабрати, а братство Ђурковића су сложно и братски, са великом љубављу, учинили све да данас на овој светој служби буде све како ваља, да наш игуман не брине бригу како ће дочети госте, а тако је увијек било да народ прискочи да припомогнеманастиру, а и братство манастира да увијек држи отворена врата манастира Косијерева и отворена врата свог срца да би у овој светињи вазда било гостопримство хришћанско, манастирско и народно“, истакао је Преосвећени Епископ.

Он је, овом приликом, честитао протојереју-ставрофору Марку Ђурковићу, свештенику архијерејског намјесништва никшићког у пензији, велики јубилеј – 52 године од рукоположења управо у косијеревској светињи.

Празнично сабрање су својим присуством увеличали и гости из Русије: пуковник Игор Тарелкин, херој Русије, генерал који води Удружење хероја Русије Александар Салујанов, пилот-космонаут Евгеније Тарекин, такође херој Русије, пуковник Владимир Арсјонов, као и Алексеј Баранов, директор Тверског колеџа културе, које је ријечима срдачне добродошлице поздравио домаћин Епископ Владика Јоаникије.

"Дошла су нам браћа из Русије, хероји Русије, официри и угледни људи са великим дужностима у својој отаџбини и са великим заслугама. Мило нам је видјети ове униформе и нашу браћу, која су дошла на овај свети сабор са великом љубављу. Они су нам донијели љубав братског руског народа, руске државе и Руске Цркве. Ово није политика, ово је нешто више од политике, ово је братска љубав, а ми треба да се подсјетимо да смо вјечито били везани за ту велику словенску, царску земљу и да смо поносни што су се велики Херцеговци, велики Срби укључивали у руску службу још од времена Петра Великог, па се поносимо грофом Савом Владиславићем, који је био министар у вријеме Петра Великог, сјећамо се великих Милорадовића из Херцеговине,то је једна поворка великих личности у историји Русије, а нарочито онај Михаило Милорадовић који је у вријеме Кутузова командовао у Бородинској бици. Није онда чудо што то нијесу заборавили браћа Руси и што нам дају прилику да се подсјетимо на старе везе и нашег честитог игумана и мученика ове свете обитељи Теодосија Мишковића, који је ишао у Русију и донио оно прекрасно руско Јеванђеље из кога смо и данас читали ову свету службу“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

У име домаћина славља Лука Ђурковић је дио крсног колача предао јеромонаху Арсенију, игуману манастира Косијерево.

Потом је у манастирској порти одржан традиционални црквено-народни сабор.Бесједу о манастиру Косијереву казао је Блажо Ђурковић, док је о историји братства Ђурковић говорио проф. др Живко Ђурковић.

У богатом културно-умјетничком програму наступили су: КУД "Пива“ из Плужина, КУД "Зора Херцеговине“ из Билеће, етно-група "Василисе“ из Билеће, мушка пјевачка група "Тешан Подруговић“ из Гацка, књижевни клуб "Освит“ из Билеће, диплар Коста Радовић, народни гуслари Ђорђије Ђоко Копривица и Стеван Мишо Поповић, хумориста Велизар Касалица, вокални солиста Зоран Џикнић, као и дјеца полазници вјеронауке из Страшевине.