Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служио је на 14. недјељу по Духовима, 6. септембра 2015, Свету Архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Сјеници.

Преосвећеном Епископу су саслуживали свештенослужитељи Епархија милешевске и будимљанско-никшићке.

У току Литургије сабраним вјерницима се ријечима архипастирске бесједе обратио Владика Јоаникије, говорећи о Светој Тајни причешћа на коју је свом духовном стаду указивао и блаженопочивши Патријарх српски Г. Павле.

„Он је написао једно кратко упутство, али је у њему речено све што треба и ја вас позивам да то прочитате, прије свега, позивам браћу свештенике да још који пут прочитају његово упутство како вјерни требају да се припремају за Свето причешће и да ли то значи да се могу причешћивати само у току постова које је Црква прописала, а у току оних дана кад нијесу постови, осим сриједе и петка, да не могу причешћивати. Све то ћете наћи код нашег оца и учитеља блаженопочившег и светог Патријарха Павла, али, браћо и сестре, он није рекао само своју мисао, није то само теологија нашег Патријарха Павла, нити његово учење посебно“.

„То је апостолско и светоотачко учење. Он је нама пренио искуство и предање Цркве од Светих апостола преко Светих отаца до нашег Светог Саве и Светог владике Николаја. То искуство је пренио мудри и свети Патријарх Павле и стога понављам немојте да пропустите да прочитате то што је написао. Подсјећам да свештеник не позива формално народ Господњи да прими Свете Тајне Христове, него истински, на свакој светој служби, да се нахранимо Небеским хљебом. Такође, имамо и много упутстава да треба лијепо да се припремамо за Свето причешће“, казао је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

По завршеној Литургији у сјеничкој Саборној цркви Светих апостола Петра и Павла служен је призив Светог Духа за срећан и благословен почетак школске године.

Срећну нову школску годину сабраним ђацима, ученицима и њиховим родитељима пожелио је Владика будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије.

„Молимо се Господу за дјецу, за родитеље и за учитеље, да нас све Господ Својом мудрошћу вјечном и непролазном, Својом свјетлошћу и Својом благодаћу просвијетли“.

„Православна Црква никада није долазила у сукоб са науком. Права, истинска наука, научна открића њој никада нијесу сметала. Наука, наравно, има своја искушења. У науци, често, постоје закључци који данас јесу, а сјутра се већ оповргну. Дакле, није ни наука савршена, није ни у науци све знање овог свијета. Све знање, савршено знање нема човјек, нема ниједан научник, него је свако људско знање релативно“.

„Савршено знање и савршена мудрост је само код Господа Бога Који је извор мудрости, свјетлости, живота и савршенства. То не значи да ми потцјењујемо науку, она је веома корисна, прије свега, због усвајања нових знања, а човјек је увијек жељан знања, нарочито, када узраста. Дијете је радознало, а та радозналост је добра зато што оно хоће да сазна, оно се тако развија, растући тјелесно оно се развија и умно и духовно. Срећа је за родитеље када виде да је њихово дијете од Бога обдарено разумом, интересовањем за усвајањем нових знања“.

„То су дарови Божји, то су таланти, то је оно што је Бог уложио у сваку умну, словесну, боголику душу и на томе треба радити, јер нам је Бог дао те дарове не да их држимо пасивне и да их закопамо у земљу, него да их активирамо, да их оплеменимо, да их просвјетлимо, да их умножимо. А како ћемо, драга браћо и сестре, драга дјецо, те дарове које нам је Бог дао а то је разум, то је осјећање, то је воља, како ћемо ми то оплеменити, просвијетлити, умножити – тако што ћемо се лијепо трудити, али и призивати Божју милост и Божју благодат“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Он је додао да они који уче треба да уче у страху Господњем. Треба прије сваког дјела, па и прије почетка учења, да призову Божју милост, Божју свјетлост, Божју силу и човјекољубље Божје да их просвијетли, укријепи и оснажињихове дарове, па ће онда и знања у школама разумијевати и усвајати много лакше.

„Знање је благо и онај ко усваја нова знања, племенита знања он се сам оплемењује, он се разраста, он духовно напредује. Потребно је да се трудимо, да школе лијепо учимо, да поштујемо своје родитеље, да поштујемо своје наставнике, да им указујемо поштовање јер нам они преносе знање, они нас оспособљавају да будемо људи, али, прије свега и изнад свега, да се молимо Богу јер, на крају крајева, Бог је врхунски учитељ, Он је и родитељ и отац који излива своју милост и који нас грије увијек својом љубављу. Зато су увијек они који су били побожни достизали много више, попут нашег Светог владике Николаја и Светог Саве у своје вријеме“.

„Господ Исус Христос Бог и Спаситељ наш каже родитељима „Пустите дјецу нека долазе к мени, јер је таквих царство небеско“. Када дјеца долазе у цркву она се онда развијају и духовно и тјелесно, напредују у вјери, напредују у врлинама, напредују у честитости, васпитавају се, хране се духовном храном, јачају и душу и тијело и увијек су способнији ти који су истински васпитани као прави хришћани у животу касније, него они који нијесу примили ту духовну храну која храни душу, која храни и просвјетљује душу, срце и ум“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије.

Старјешина сјеничког Саборног храма протојереј-ставрофор Душан Михаиловић ријечима добродошлице поздравио је Преосвећеног владику Јоаникија и заблагодарио му на посјети сјеничкој Цркевној општини.

Дјеца су овом приликом од свештенства добили пригодне поклоне, а потом је уприличена трпеза љубави.