Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у петак 11. септембра 2015, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Пантелејмона на Самограду у Пријелозима.
Саслуживало је свештенство архијерејских намјесништава беранског и бјелопољског.
Епископ Јоаникије је у својој архипастирској бесједи казао да је данашњи празник-Усјековање главе Светог Јована, по много чему знаковит и уводи нас у велике тајне хришћанског живота, у велике тајне Божје, тајне овог и оног свијета. Данашњи празник је радостан догађај на Самограду.
„Самоград је данас мјесто сабора, а надамо се да ће то бити и у будуће. И коме бисмо другом одали хвалу, у име Божје, него ономе који је цијелог свог живота прослављао име Божје, проповиједао покајање, приводио многе душе покајању и крштењу, приводио Христу. Њега је Господ обдарио Духом Светим још од утробе мајке његове. Њега је Господ обдарио чудесним даром да поживи у пустињи већи дио свог живота, да постане сасуд Божје благодати, испунивши се силом истине и правде Божје, силом ријечи Божје, а онда је он изишао да проповиједа народу покајање у то вријеме и да припреми народ Божји за долазак Господа Исуса Христа“, рекао је Његово Преосвештенство.
Владика је додао да су многи, када су чули ријеч Светог Јована Крститеља помислили да је можда он Христос. Ауторитет и светост Светог Јована су до те мјере били свима видљиви, па су многи помишљали да су се на њему испунила древна пророштва.
„Али, он није био Христос, он је носио Христа у свом срцу, истовремено смиравао се и говорио: Нијесам достојан одријешити свеза на обући Онога Који долази. Иде за мном Онај Који прије мене бјеше, а то је Господ Спаситељ Богочовјек, Бог вјечни, истинити, свети над светима. Њему једино припада слава и хвала, част и поклоњење и говорио је Он треба да расте, а ја да се умањујем. На крају је посвједочио име Божје, правду Божју и своју вјеру тиме што је изобличавао и онога који влада народом, а владар треба да буде примјер свима. Ако је владар примјер правде благо том народу, ако је владар примјер безакоња, неморала, злочинства, отимачине, тешко онда том народу“.
„А Свети Јован Крститељ је изобличавао безбожног Ирода, не само због њега и његове погане жене Иродијаде, која је напустила свог мужа и ради лакомства отишла за Иродом, који је имао власт и моћ овог свијета, него и због тога да би опоменуо народ, због бриге за цио народ. Знао је Свети Јован Крститељ колико је опасно када народ крене злим путем, кад се посуноврати у било ком погледу. Свети Јован Крститељ, драга браћо и сестре, за ону ријеч коју рече положи главу своју, заправо, он побиједи, показала се сва немоћ Иродова пред Божјом истином и Божјом правдом. Тек су тада његови гријеси изишли на видјело народу, када је помислио да ће мачем уклонити Светог Јована Крститеља, а заправо, Свети Јован Крститељ посвједочи име Божје и правду Божју и остаде у народу и његова проповијед и његова ријеч и његово име и његово присуство благодатно кроз сва времена“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Литургијско сабрање у манастиру Самограду увеличао је чин крштења, током којег су печат дара Духа Светог примили Милета и Данило са његовом породицом.
Након свете службе Божје, одслужен је помен на новооткривеним темељима базилике, која датира из IV вијека.
У Самограду су, до сада, откривене двије цркве, тачније једна велика базилика и једна мања. Ово је за вјерни народ свето мјесто, светиња која је увијек привлачила људе, иако се о њој недовољно знало. Двије древне светиње и свете мошти, које су овдје откривене, просвјетљују и сијају из таме, као и златни крст Самограда који је откривен у ктиторском гробу.
Настојатељица манастира Самограда, монахиња Епистима позвала је, потом, сабрани народ на трпезу љубави.
