У 17. недјељу по Духовима, на празник Воздвижења Часног Крста, 27. септембра 2015, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служена је Света Литургија.
Литургију су служили: протојереји-ставрофори Марко Ђурковић и Драган Крушић, протојереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве и др Никола Маројевић, ђакон.
Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, празничном бесједом обратио се протојереј-ставрофор Драган Крушић, који је и началствовао светом Литургијом.
Он је подсјетио на два знаменита догађаја која су везани за празник Крстовдан, а то је проналазак Часног и Животворног Крста Господњег на Голготи и повратак тог истог Крста из Персије у Јерусалим.
Обилазећи Свету земљу Господњу Света равноапостолна царица Јелена, мајка благочестивог цара Константина, кренула је да потражи Свети Часни и Животворни Крст Господњи на коме је разапет Спаситељ човјечанства Господ и Спас наш Исус Христос. Сазнавши да је крст закопан под храмом незнабожачким Венериним царица нареди те порушише тај идолски храм, а копајући нађоше три крста. Тада је, по Божјем промислу, поред тог мјеста пролазила пратња са мртвацем.
Патријарх Макарије рече да ставе један по један крст на мртваца, а када ставише на њега трећи крст мртвац оживје. По томе познаше да је то Часни и Животворни Крст Господњи. Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њега Часни крст. Касније цар Озрој, освојивши Јерусалим, однесе Крст Господњи у Персију, гдје је остао 14 година. 628. године цар Ираклије са славом поврати Часни Крст Господњи у свети град Јерусалим, носећи Крст на леђима, но у једном тренутку цар стаде, не могавши крочити даље ни корака. Патријарх Захарија видје анђела Божјег који спречаваше цара да у раскошном царском одијелу иде под Крстом по путу којим је Господ бос и понижен ходио. Тада се цар свуче, па у биједној одјећи и босоног изнесе Крст Господњи на Голготу и положи у храм Васкрсења, на радост и утјеху цијелог хришћанског свијета.
Свештеник Крушић је у својој бесједи нагласио значај Часног Крста и шта крсно знамење представља у животу сваког хришћанина.
"До распећа Христовог крст се употребљавао као грозно и најсрамније оруђе за мучење криваца, злочинаца. Кад би неког кривца и злочинца хтјели осрамотити осудили би га управо распећем на крсту, али од дана када Христос својом драгоцјеном крвљу покропи крст узе се срамота крсту и даде му се част, слава и поклоњење какву нема никакво друго знамење на свијету. Крст је постао средство искупљења не једног човјека, једног града и земље, него цијеле васељене. На Крсту је подеран списак људских грехова, Крстом је побијеђен пакао, небо опет отворено и како је оруђе Христове смрти даровало свијету живот, свијет га је почео поштовати како и приличи дрвету животворном“.
"Но завист јудејска хтједе ово свето дрво, крвљу Христовом натопљено, лишити части и угледа зато га и закопаше у земљу да му се хришћани не би могли клањати. Али Господ хтједе друкчије. Он нареди, вјечним промислом Својим, да она рука која ће то скупоцјено благо из земље подигнути и прва га загрлити буде рука царска. Света царица равноапостолна Јелена била је срећница која је закопани крст Господњи пронашла и на свјетлост сунчеву изнијела. Зар није част за Крст Христов да га проналази и клања му се најдоличнија особа – света царица, мајка Светог цара Константина“.
"Бог је кроз пророка Исаију рекао: Доћи ће вријеме када ћу знак Крста свог подигнути, учинити га угледним и часним тако да ће и цареви и царице част и славу његову уважавати и даље ширити. И дошло је, одавно, то вријеме, драга браћо и сестре. Одавно се цареви поносе знаком крста Христовог, а поносимо се и ми сви хришћани. Високо на торњевима наших храмова сјаји знак побједе Христове над гријехом. Црквене утвари и одежде украшавају се крстом, на гробовима, у њивама и виноградима нашим уздижу се крстови, а побожна уста православних хришћана, када пролазе крај крста, молитвено шапућу похвалу: „Крсту Твојему клањамо се Владико и Свето васкрсење Твоје пјевамо и славимо“, бесједио је о. Драган Крушић.
Светој Тајни причешћа приступио је велики број вјерног народа.
