Уочи празника Рођења Пресвете Богородице у истоименом манастиру у Вољавцу служено је Бденије поводом храмовне славе. Бденије су служили протојереј Дарко Пејић и новопостављени свештеник за Његњево, Сутиван и бистрички крај отац Милан Станишић.

У слову поуке послије бденија о. Дарко је указао да смо помало заборавили како изгледају ова бденија претпразништва.

"То су наши домаћини некада држали док смо били мало мудрији, и док је било мало више мудрости а мање ракије па се знало срести и дочекати празник. А најљепше је срести и дочекати празник у бденију, што значи будан. Када нам долази драг гост излазимо да га сретемо и што је гост важнији ми даље излазимо да га сретнемо. Ево нас у навечерју једног дивног празника, ево нам у госте долази најславнија Пресвета Дјева Марија. Долази међу нас да нам се, како народ каже, да нас утјеши, окријепи, омије и очисти од гријеха. Да нам ране извида, да нам срце исцијели. Да окорјело срце наше растопи, да га испуни љубављу за Бога за своје светиње, храмове и Сетитеље Господње али и за љубав једних према другима. Хоћемо и наш народ има ту склоност да тражи неке велике идеје и ствари а нећемо ону свакодневицу да испуњавамо."

"Тешко нам је недјељом бити на служби а хоћемо горе да помјерамо, да мијењамо устројства свијета и да мијењамо свијет а не можемо себе да натјерамо да дођемо на службу. Па имамо на десетине и стотине изговора а ни један разлог да нађемо да дођемо у храм. Морамо и то не кријући, не појединачно, не само него заједно сви домаћин и домаћица са дјецом, браћа једни са другима, сестре, кумови.. сви заједно, јер једино тако ћемо учинити да сусрет наш и Богомајке буде сверадостан. Не може Богородица бити радосна и обрадовати нам се ако знамо да смо у завади са сусједима, ближњим. Да смо у стању да нађемо стотину ружних ријечи и особина код сваког човјека а тешко једну добру. У ствари, то је само доказ да се у нама накупило много зла и гријеха, јер оно што човјек има у срцу то и износи. Када осуђујемо друге, значи да смо пуни осуде и мржње да нам је срце постало престо ђавола а не Бога. Јер ако у срцу сједи Господ онда смо пуни љубави према свима. Ако нисмо у стању да волимо оне који нам ништа нажао нису учинили како ћемо тек научити да испунимо заповијест Господа Исуса и Богомајке, да љубимо непријатеље своје. Господ је рекао да су Хришћани свјетлост свијету, хоћемо ли иком освијетлити кад ми идемо у тами, кад нисмо стању ни жижак вјере да запалимо у срцу али морамо се трудити. Ево нас у навечерју празника, да се Пресветој Богомајци помолимо, нека нам она да срце чисто и освијетљено да би и другима засијали, не да би се гордили него да би и други нашли пут спасења и заједно сви се удостојили Небескога Царства Сина њенога коме нека је слава у све вјекове вјекова амин."

Отац Дарко је честитао славу мати Евангелији, и захвалио се овогодишњим домаћинима браћи Милошу и Марку Радовићу који су приредили трпезу љубави.

На сам празник Литургију у Вољавцу је поред оца Милана служио отац Дамаскин, настојатељ манастира Подврх.