Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у 16. недјељу по Духовима и Претпразништво Рођења Пресвете Богородице, 20. септембра 2015, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу у Светој Архијерејској Литургији саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво наше Епархије.

Сабраном вјерном народу, надахнутом архипастирском бесједом, обратио се Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је говорио о причи из прочитаног светог Јеванђеља о талантима, о нашем односу према унутрашњим, духовним даровима којима је Бог обдарио сваког човјека. Нажалост, неки те дарове нијесу осјетили у својој души, па ихзанемарују и улудо троше на стицање овоземаљских добара.

„Данашње свето Јеванђеље, које смо чули, драга браћо и сестре, прича о талантима, а смисао те приче је у следећем: Бог је дао дарове, а то је онај домаћин који даје таланте, даје новац, Бог је дао таланте свим људима, дарове, некоме мање, некоме више, али свима подједнако са истом љубављу и са истим повјерењем. Неки те таланте умноже, труде се са благодарношћу Господу што им је дао те дарове, а то су ум, душа, срце, осјећања. Како је човјек обдарен - човјек је боголико биће, има ту могућност да са Богом разговара и да са Богом сарађује. Он је, заправо, син Божји по благодати. Сваки крштени хришћанин је син Божји по благодати и то су дарови, могућности да човјек ствара, да се уподоби Богу као стваралац“.

„Бог хоће човјека као Свог сарадника, као Свог сатрудника, као Свог брата, као Свог пријатеља. Ко чита Јеванђеље све то може тамо лијепо да нађе, дивне поуке које много значе за спасење, за наш живот, откривају смисао живота човјека на земљи и страшно је велики губитак ако се човјек тога лишава. Може човјек задобити и зграбити свега и свачега на овом свијету, али ако духоно богатство не задобије он је, опет, сиромашан и пуст, јадан, тужан, несрећан и несигуран, увуку се страхови, сујевјерица у њега, увуче се јад и несрећа тако да често видимо људе који имају све и свашта у овом животу, али су тужни и несрећни. А тужни су и несрећни зато што оне дарове које им је Бог дао нијесу употребили на славу Божју, него су све подредили својој саможивости“, казао је Преосвећени Епископ.

А ко је онај несрећни слуга, додао је Владика Јоаникије, коме господар, када сабира резултате рада својих слугу, каже, Зли и лењиви слуго, сакрио си таланте господара свога, горећеш у огњу. То је онај који је примио дарове од Господа,али није знао да заблагодари, није имао повјерења у онога који му је то дао.

„Нити је имао повјерења, нити је имао благодарности, нити је имао храбрости, у њега се увукло неповјерење, неблагодарност, саможивост. Тиме се човјек обзидао, затворио, унесрећио самог себе, од свог живота направио пакао. И ми то,нажалост, често радимо, од свог живота знамо да направимо пакао. Шта Црква ради, драга браћо и сестре, Црква увијек гради и изграђује,а ми хришћани се узиђујемо у дом духовни, у Цркву Божју, вјечну грађевину“.

„Црква гради и изграђује и онда када је под искушењима, и онда када је гоњена, и онда када је мрзе и клеветају, као што се то, драга браћо и сестре, види и данас овдје код нас у Црној Гори, која има толико светиња и светитеља, али, гоњење Цркве не престаје, макар оно које је почело `41., `43., `45., `48., а нарочито оно перфидно гоњење Цркве када је Црна Гора рушила Његошеву задужбину и разарала његов гроб. То се данас повампирује. Али, како ми то доживљавамо?“
„Не бојимо се, одолијевамо том злу и том притиску и идемо напријед, градимо и зидамо, прије свега, зидамо онај духовни дом, градимо Цркву у свом срцу. Црква може да живи и под ведрим небом, то да знају сви они који гоне Цркву. Црква је опстала и у катакомбама, према томе, драга браћо и сестре, ми увијек проповиједамо ту радост, радост васкрсења Христовог, радост новог живота у Христу Исусу и када смо тужни, када смо гоњени и када смо лишавани свих права, опет, у Христу Исусу Господу нашем ми се радујемо и охрабрујемо и не бојимо“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Празнично богослужење у манастиру Ђурђеви Ступови употпунио је радосни и свечани догађајвјенчања драгог нам брата у Христу Стевана Рудинца, који је брачну заједницу засновао са Бојаном Недовић.