У недјељу тринаесту по Духовима, 3. септембра, Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу служио је јереј Александар Раковић.

О. Александар је обраћајући се сабранима послије Литургије дао осврт на јеванђелску причу  о винограду и злим управитељима тог винограда, којом је излобличен јудејски народ који није примао Исуса Христа за истинског месију и која је опомена и свима нама.

„Чули смо велику и страшну, а уједно и дивну причу  о виноградарима и Господару винограда и његовим слугама који су требали  'да покупе плод у своје вријеме'.

 А страшна је и опомињућа јер се односи и на све нас. У овој причи можемо да бирамо хоћемо да ли да будемо слуге виноградара односно Оца небескога, а ако то хоћемо морамо одмах да прихватимо да ћемо трпјети од оних који то неће да буду, који неће да буду слуге Оца небескога. А  много је таквих у овом винограду божјем, на земљи божјој, и неупоредиво их је више, него оних који хоће да су слуге Оца небескога“, бесједио је о.Александар.

Има и оних, напоменуо је он, који на су са Оцем небеским само на ријечима.

„Који говоре да Га познају али им је срце далеко од Њега, и такви се прије свствавају у оне који неће Бога за Оца, и који Га одбацују. И они бивају избачени изопштени, а доћи ће и тај час када више неће моћи да користе овај виноград и ово мјесто, јер је Бог рекао да ће на послетку начинити ново небо и нову земљу, а на том мјесту неће бити мјеста синовима противљења. И зато се ова прича завршава ријечима „злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати виноградарима, који ће род доносити у своје вријеме“, бесједио је он.

Осврћући се подробније на ријечи ‘плод ће доносити у вријеме своје’, о. Александар је казао да је то наше вријеме, овдје док смо још ту на земљи, које је врло кратко.  

„И значи да морамо доносити плода и морамо Богу и цркви која у Његово име тражи плодове наше вјере и наше љубави, коју морамо давати док је још наше вријеме, да се не би смо сврстали у зле виноградаре“, бесједио је о. Александар.

Појаснио је да зле виноградаре Јеванђеље назива још и злочинцима, јер  злочинац је онај који неће Бога за Оца и који неће да има Цркву за мајку, поготово ако му се Црква нуди, ако му је испред носа, а он се опире. То је  злочинство. Kо неће вјеру у Бога Који је страдао и нама даровао живот тај је злочинац, јер чини зло својој души а и многима око себе. Одбијајући тог јединог Оца за свога оца, чини злочинство и многима другима око себе, уносећи невјерје, одбијајући љубав Небескога Бога Оца, доводи у искушење да и многи други око њега ту благу спасоносну љбав одбијају и зато се они наизовају злочиницима и зато то јесу. Зато да не би смо били злочинци него да се назовемо дјеца Божја плод свој у вријеме доносимо, како и пјева први псалам ‘ да плод свој у своје вријеме доносимо и да лист наш не вене’. По тумачењу Отаца лист је вјера, а плодови вјере су плодови Духа Божјега,  зна се који су, и који су плодови Духа Божјега“, казао је он, додајући да ће у супротном бити као са оном другом причом о пет мудрих и пет лудих дјевојака.

О. Александар је казао да треба да се трудимо да се не нађемо ван ложнице онога Царства које долази и које је већ овдје, које се овдје оживљава и збива, чему је свједок света Литургија, јер Црква Христова већ овдје живи Царство Христово.  

“И колико учествујемо овдје учестоваћемо у вјечности, и колико се опиремо да не учествујемо овдје, толико немамо право да се надамо да ћемо учествовати у том Царству вјечном.  

“Зато сви који ми који јесмо у Цркви треба да се сачувамо у Цркви чувањем себе,  врлинским, молитвеним у честитим животом. Тако ћемо чинитиг невидљивим путевима и промислима Божјим да и друге приводимо Цркви и њима отварамо врата и наду на вјечно спасење и Царство небеско, којег нека нас Господ удостоји, амин Боже дај“, закључио је бесједу о Александар.