Његово Преосвештенство будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у недјељу 15. јула, Свету Архијерејску Литургију у цркви Рођења Христовог у Мојковцу.

Преосвећеном Владици су саслуживали јереји Александар Крговић и Данило Дамјановић, мојковачки пароси и јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Вјерном народу, који је у великом броју присуствовао светом богослужењу и причестио се Светим тајнама Тијела и Крви Христове бесједио је Епископ Јоаникије.

Говорећи о Полагању ризе Пресвете Богородице, као једном од празника који су посвећени Пресветој Дјеви Богородици, Његово Преосвештенство владика Јоаникије је казао да се сви они догађаји из живота Господњег – Његово оваплоћење, рођење, распеће, смрт, тридневно погребење, вазнесење на Небо, које слави Црква Божија односе, истовремено, и на Пресвету Дјеву Богородицу, јер је она зачела Спаситеља нашег Господа Исуса Христа.

“Исто тако, када славимо Пресвету Богородицу онако како је то Црква устројила, као што је управо овај дан, то прослављање преноси се и на Христа јер, сигурно, да ће Син Божији, син Дјеве примити прослављање своје мајке као да је самом Њему упућено. Данашњи празник Полагања ризе Пресвете Богородице можемо сматрати продужетком славе овог светог храма, продужетком слављења Божића у току године, без обзира што их дијели велико временско растојање. Вријеме у Цркви је “растегљиво“, јер се спајају вјекови; вријеме улази у вјечност и вјечност улази у вријеме“, рекао је Преосвећени епископ.

Он је напоменуо да је древни хришћански празник Полагања ризе Пресвете Богородице установљен у 5. вијеку, поводом догађаја везаног за пренос ризе Пресвете Богородице из Назарета у Цариград. Наиме, како стоји у Прологу, нека побожна Јеврејка из Назарета, вјероватно хришћанка, чувала је ризу, хаљину или неки дио одјеће који је припадао Пресветој Богородици, молећи се поред ње Богу. Многи, који су долазили да се поклоне и цјеливају ризу Пресвете Богородице добијали су исцјељење, па су, чувши за то, два побожна Цариграђанина ризу понијели у Цариград.

“Зашто прослављамо баш ризу Пресвете Богородице? Зашто би дио одјеће, као што се и свако од нас облачи, био предмет поштовања? Све оно, драга браћо и сестре, што се односи на Пресвету Дјеву Богородицу достојно је хвале због тога што је она испод ризе, у својој пречистој дјевичанској утроби, носила Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа. Њено тијело је било освећено и њена душа је била освећена, па је и њено одијело, такође, примило ту светост“.

“Када славимо овај празник, клањајући се ризи Пресвете Богородице ми се, заправо, поклањамо Пресветој Дјеви Богородици лично и Ономе Кога је родила – Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, јер од ње је Господ примио људску природу. Син Божији, Логос Божији, творац неба и земље благоизволио је да дође у овај свијет, да се оваплоти и постане човјек. То се путем разума не може објаснити; једино се може схватити, ако, бар донекле, спознајемо љубав Божију. Због тога прослављамо овај празник и сматрамо га продужетком прослављања рођења Христовог, јер због Његовог рођења прослављамо Пресвету Богородицу и многе празнике који су везани за њу током године“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, благосиљајући сабрани народ:

“Нека молитве Пресвете Богородице буду са свима вама. Она је брза помоћница свим хришћанима, нарочито онима који су потиштени, који су тужни, болесни, сиромашни. Нека се њој моле сви који су у невољи, осјетиће њену помоћ и олакшање, а и сви ми, јер нам живот овдје на земљи доноси доста тешкоћа, мука, брига и увијек нам је потребна милост и помоћ Божија и Пресвете Богородице да бисмо могли ићи правим путем, да бисмо имали снаге да носимо крст свој и свједочимо нашу Свету вјеру православну, трудећи се да чинимо добра дјела ради нашег и спасења наших ближњих. Сви смо на то призвани – да свједочимо љубав Божију и нашу свету вјеру на дјелу и да све што чинимо буде на славу Божију“.