Литургијским сабрањем црква Свете Петке у Расову код Бијелог Поља прославила је, на празник Преподобне мати Параскеве, у уторак 27. октобра 2020. храмовну славу.

Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, и уз молитвено учешће вјерног народа, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Ријечима архипастирске бесједе сабранима је честитао данашњи празник и храмовну славу, похваливши труд, љубав и жртву мјештана Расова, исказане приликом подизања нове и лијепе цркве, која је украсила како село тако и околину Бијелог Поља.

„Подигнута је са вашим великим трудом, љубављу и слогом. Ова црква је једна од ријетких на сјеверу Црне Горе, посвећена Светој Петки. Јединствена је по мјесту, по изгледу и по томе како је грађена – са слогом, истрајношћу, стрпљивошћу, са молитвом и, хвала Богу, још мало, и све је доведено до освећења. Због искушења која смо имали, освећење морамо одложити за следећу годину, али је много важно што је све овако лијепо рађено и учињено око овог светог храма, а што је најважније тријумфовала је слога и братска љубав, а тиме тријумфује и наша света вјера православна“, навео је Епископ Јоаникије.

Он је указао на живот Свете Петке, која нам свима може бити примјер како да се молимо, да постимо, да се за своје гријехе кајемо, како да неслоге превазилазимо.  

„Света Петка је Богом објављена нама и њен живот. Пошто је живјела скривено од овог свијета, па када је Бог објавио понешто се сазнало из њеног живота. Она се уклонила од овог свијета, од сујете овог свијета и од његове лажне славе, а везала се за вјечну Божју славу, нетрулежну и непролазну. Њоме је своју душу украшавала, своје биће, свој ум окриљавала и поживјела у славу Божју, угледајући се на Господа Христа и на Светог Јована Крститеља“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Из љубави према Христу и Светом Јовану Крститељу, отишла је Света Петка у Свету земљу да цјелива стопе Христове, да се уподоби Светом Јовану Крститељу.

„Живјела је у Зајорданској пустињи већи дио живота, а касније се вратила у свој завичај, данашњу Бугарску, мада се говори да је српског поријекла, неки кажу бугарског, грчког. Сви је својатамо, она свима нама припада, и није толико важно којег је крвног поријекла, него је она нама свима по духу постала сродна. И код нас многи славе Свету Петку Параскеву, призивају је у помоћ“.

„Она нам је узор и примјер како треба превазићи сујету и неслоге, које данас цвјетају и у нашем народу, а и у цијелом свијету. Сав свијет ври од противречности, а то је највише од несрећног лакомства, грамзивости и осталих порока који су завладали свијетом. И ово што се код нас догађа, углавном, је због тога, понајвише због властољубља, славољубља и других празних и пролазних ствари; хоће људи да упропасте све“, оцијенио је Епископ Јоаникије.

И храм Свете Петке у Расову може, по ријечима Преосвећеног Владике, служити за примјер другима.

„Овдје је храм прављен са жртвом, људи су одвајали од својих уста да ову светињу подигну и украсе и зато ће она тако да засија, и зато ће она тако бити благословена. Још мало да се потрудите и да овај храм, ако Бог да, освештамо ускоро. Данас, на овај свети дан, молећи се Светој Петки, најприје за оне који је славе, а, заправо, сви славимо и сви се молимо Светој Петки, призивамо је у помоћ и молимо се, посебно, да Господ, молитвама Свете Петке Параскеве, велике заштитнице свих којима је милост и помоћ Божја потребна, да избави од болести све који болују“, казао је Владика будимљанско-никшићки, поучивши:

„Да искушењу од ове болести приступимо као хришћани, па ће нам бити на спасење, и када болујемо и када не болујемо да се молимо Богу једни за друге, па ће Бог дати благослова, здравља и спасења. Посебно смо се молили Богу за нашег Високопреосвећеног Митрополита, који је, већ, побиједио корону, али га је изморила ова болест, па му треба опоравка. Љекари у Подгорици су учинили велики труд и за сваку похвалу је како су се понашали према њему, а било је и оних који су ових дана писали, толико мржње излили, то је непримјерено. Нијесам очекивао да људи у Црној Гори имају толико мржње. До скоро нијесам вјеровао у то. Ово ме је разочарало у поједине људе и до које мјере то све може да иде“, констатовао је Епископ.  

Освештан је и преломљен славски колач и славски приноси данашњих свечара. Домаћин овогодишњег славља, у име породице Кнежевић, био је Василије Кнежевић.