У недјељу 8. октобра 2017, у А галерији у Никшићу, отворена је изложба предмета, рађених на ручном разбоју, а настали су у уникатној радионици Александра РАМ из Никшића.

Изложбу је пригодним словом отворила Соња Вујадиновић, новинарка, која је своје обраћање насловила „О сновању и даривању“. У уводном дијелу приче о радионици, у којој настају уникатни ткани предмети, чије је заштитно име Александра, Вујадиновић је подсјетила на ткање на разбоју, као један од старијих заната и свјетско етнолошко благо, које потиче из доба неолита.

„Сновање и награђивање нити, преплет основе и потке на разбоју, чаробна је вјештина којом су створени различити употребни предмети са умјетничком нотом. Таквом је доживљавао и чувени поета Рабиндранат Тагоре. Из хармоније разбоја, ткања и тканине развијен је читав мозаик симбола. Горње вратило представља небо, доње земљу, а заједо симболизују свемир“, казала је Вујадиновић.
Тако је пут ткања са ритуалним, митолошким, матефоричним значењима и креативним имагинацијама ткача поглавље историје умјетности, филозофије и науке. Спона људи или догађаја, додала је Вујадиновић, на коју асоцира нит као заједничка потка.

„Из те нити настала је радионица чији назив и мисија су изаткани по идеји о сновању и даривању Александре Милатовић, студенткиње архитектуре, чија сновања су прекинута, али нит траје у радионици Александра РАМ у којој на разбоју настају уникатни предмети изузетних боја и текстура“.

„У дослуху са традицијом, у радионици Александра РАМ производи се умјетност на дар свакодневици. Али, у њој ткање није само важан дио материјалне културе, већ подсјећање на вишезначност умијећа, насталог прелетом нити и прича. Музе из грчке митологије преле су животну нит, Пенелопа је у ткачке нити уплела вјерност Одисеју, а Арахна од нити налик облацима ткала тканине прозрачне као ваздух. И ткање радионице Александра РАМ, преплет уздужне и попречне нити у добротворну мисију, носи снажан интерпретативни и асоцијативни потенцијал“, рекла је Вујадиновић.

На сајту радионице РАМ може се прочитати да је она настала је прије 4 године, а покренула је Рајка Милатовић, аутор изложених радова. Оно што је била њена жеља из дјетињства, остварило се и, како биљежи, почела је да тка, нит по нит. Oсим ткања, научила је и да плете и тек након много година те двије вјештине спојиле су се, те је настала Изтканицарам.

„Ова моја радионица од недавно, пожељела сам, зваће се Александра РАМ. Стицај тако немогућих околности се десио и све што излази из ове радионице носиће име моје Александре. Њене пријатељице: Зорана, Милица, Маша, Катарина, Миљана, Аница као и још једна Милица, задужена за фотографију, и још много њих, помагаће њеној мами да прикаже све што настаје у овој радионици, а Александра ће све то да прати и даје мами снагу, да док је овдје и живи ове земаљске дане, то буде достојанствено и људски“, порука је, којом се на сајту радионице, објашњава рад Уникатне радионице Александра РАМ.

На првој изложби, уприличеној у А галерији у Никшићу, изложено је 50-ак експоната.

Отварању су присуствовали бројни пријатељи породице Рајке и Сретена Милатовића, нашег истакнутог вајара и предавача на Факултетима ликовне умјетности. Било је то вече топлих људских емоција, без гужве и медијске буке, који обично прате овакве догађаје. Вече сјећања на Александру, која је, прије годину дана, отишла из овог живота, али ће нераскидивим нитима, нитима љубави остати заувијек везана са својим родитељима, сродницима, пријатељима..