У деветнаесту недјељу по Педесетници, на празник Преподобног Харитона Исповjедника, 11. октобра 2015, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, позивајући вјерни народ да се труди у чињењу добрих дјела и онима од којих не очекујемо никакву захвалност. Човјеку треба да помогнемо и да се жртвујемо за њега.
„Господ Исус Христос, благодаћу Свог Пресветог Духа, даровао је силу и способност онима који Га љубе да се уздигну изнад те свакодневне људске прорачунатости, дао им је способност да љубе и оне од којих не очекују ништа, да им чине добро, чак до те мјере, али то је за оне који су достигли веће степене духовног узрастања, да љубе непријатеље своје. Да се, макар, за почетак вјежбамо у томе, драга браћо и сестре, да знамо чинити добро и онима од којих не очекујемо ништа, никакву захвалност, нити било шта, него да се човјеку, ако је потребно, нађемо, да му прискочимо, да га разумијемо, да му помогнемо, да нешто жртвујемо за њега“.
„На такав начин, не само што ћемо имати благодарност од онога коме смо помогли, него ћемо имати и награду од Господа Бога, јер се Њему уподобљавамо, а заповијеђено нам је: Будите милостиви као што је милостив и Отац ваш небески. Како ћемо показати да имамо љубави према Богу ако се не трудимо да вршимо Његове заповијести, да се Њему уподобимо. Коме да се уподобимо него Господу Исусу Христу Који је образац свему ономе што човјек треба да чини у овом животу. Зато, драга браћо и сестре, имајући ту благодат и ту милост од Бога да се трудимо“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Он је поручио да ће Господ, ако се трудимо, умножити силу благодати Своје у нама и дати нам снаге да чинимо и оно што обично не можемо сами да чинимо.
„То су посвједочили сви они који су, заиста, љубили Господа Бога, који су ишли путем Његовим, носили крст Његов, вршили Његове свете заповијести, трудећи се да Њему угоде, а Он им је, увијек, давао силу. Тако и данас. И данас има оних који истински вјерују у Христа Господа и који иду путем Његовим, који нијесу прорачунати и који се издижу изнад те биједне и тужне људске прорачунатости, али која и може да се обуче у образину добрих дјела. Ако се човјек сведе на то онда се он, па макар и звао хришћанин, ни по чему, у тим спољашњим дјелима, не разликује од незнабожаца и пагана, осим само по имену“.
„Треба да се потрудимо да будемо хришћани како ваља. То је позив Господњи, а света служба на којој се сабирамо, нас препорађа, она нам даје нови живот, нову снагу, ново осјећање, ново биће, ново расположење. Зато је много важно да се сабирамо на свете службе Божје, да се сабирамо око трпезе Господње, око чаше Господње, да се хранимо Небеским хљебом и да живимо новим животом, да прослављамо име Божје Оца и Сина и Светог Духа и да љубимо једни друге у све дане живота нашег“, закључио је на крају своје бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
