Поводом обиљежавања великог и значајног јубилеја – 450 година постојања древне светиње манастира Дубочица код Пљеваља, на празник Покрова Пресвете Богородице, у сриједу 14. октобра 2015, служена је Света Литургија.

Литургијом је началствовао архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, који је свештенству, монаштву и сабраном вјерном народу, пренио благослов и поздрав Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког и администратора милешевског Г. Јоаникија.

„Наш Преосвећени владика будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије због својих бројних архипастирских обавеза данас није могао да буде са нама дазаједно прославимо овај велики јубилеј. Долазим из града Светог Василија Острошког, из древног Оногошта, данашњег Никшића и преносим његове очинске благослове и архипастирске поздраве желећи вам свако добро и сваку срећу, са жељом да се овдје и у будућности сабирамо око имена Божјег, да се молимо Пресветој Богородици и Светом Николи коме је овај храм посвећен“, казао је о. Никифор, поздрављајући, између осталих, и предсједника општине Пљевља г.-дина Мирка Ђачића, који је присуствовао молитвеном сабрању и свечаности у манастиру Дубочица.

Ову древну светињу,подсјетио је архимандрит Никифор, походио је, према предању, и Свети Василије Острошки Чудотворац у вријеме кад је био Митрополит херцеговачки. О томе свједочи крст на иконостасу, који је освештан руком Светог Оца нашег Василија.

„Сабрали смо се овдје, под сводовима ове древне светиње, на овај дан, да се молитвено присјетимо догађаја који се одиграо у 10.вијеку у Цариграду, тадашњем Константинопољу, у вријеме цара Лава Мудрог. Тада су варвари, који нису били хришћани, напали Константинопољ. Пријетио је покољ свом народу хришћанском који нису имали коме да се обрате за помоћ до Богу и Пресветој Богородици за спас од Сарацена, који су хтјели све да побију и град да поруше, па су се клечећи молили у храму Пресвете Богородице у Влахерни за спас њихов, њихових породица и њиховог града“.

„Током молитвеног бденија два Божја човјека, Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније, имали виђење Пресвете Богородице изнад цркве у Влахерни и, како каже наш Свети Владика Николај, огрнуту златнокрасном порфиром како држи свој омофор и покрива народ Божји који јој се моли у тој цркви. Други, наравно, нијесу могли имати такво виђење. По Господњој ријечи „Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видјети“, а двојица угодника Божјих Андреј и Епифаније били су, заиста, чиста срца и удостојени виђења Пресвете Богородице, покрова и Њене молитве за сав народ који клечи и приноси јој молитве. Народ који је учествовао у молитви је повјеровао онима који су били чисти срцем о њиховом виђењу, а потом је наступило дјело Божје и, без икакавог посебног разлога, варвари су одступили од зидина Константинопоља и прекинули опсаду. Тако је Пресвета Богородица спасила град и људе, који су јој приносили покајање и молитве за спасење“, бесједио је о. Никифор Миловић.

Он је у спомен на великог угодника Божјег Светог Романа Слаткопојца, којег, такође, данас прославља наша Света Црква Православна, поучио сабране бесједом о животу овог Светог Божјегчовјека, који је надахнут благодаћу Божјом написао преко хиљаду црквених пјесама и химни.

„Ово је поука, браћо и сестре, свим вјерним људима од тада до дан-данас, и свима нама, - Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат и непрестано их умудрује. Ово је било Божје чудо да је један неписмен човјек написао чудесну химну коју ми и данас пјевамо за празник Рођења Господа Исуса Христа, а у свом животу овоземаљском Свети Роман је написао преко хиљаду химни на разне Христове, Богородичине, светитељске празнике које пјевамо у Цркви Божјој на светим службама у нашим црквама и светим манастирима“, бесједио је архимандрит Никифор.

Након службе Божије приређена је трпеза братске љубави, на којој је домаћин славе био Радисав Гвозденовић. Трпезу је благословио архимандрит Никифор, а здравицом се сабраном народу, међу којима су били многе угледне личности из јавног и привредног живота Пљеваља обратио и градоначелник Пљеваља г. Мирко Ђачић.