У организацији Државне академије словенске културе у Москви је, почетком овог мјесеца, одржана међународна конференција поводом 1000 година руског Кнеза Владимира и крштења Русије. На конференцији је из Црне Горе учествовао књижевник Милутин Мићовић.
На конференцији су учествовали значајни руски научници и ствараоци, као и гости из Бугарске, Србије и ЦрнеГоре.
Професор Михаил Громов, предсједавајући ове конференције, говорио је о „прошлости која није прошла“ и која утемељује наш културни идентитет, омогућава и храни наше културно памћење, даје ослонце за савремена искуства и дилеме, помаже духовној орјентацији у савременом свијету, испуњеном конфликтима, искушењима и изазовима.
Славенко Терзић, амбасадор Србије у Руској Федерацији, чести гост оваквих конференција, у свом поздравном слову, говорио је o актуелности славенофилске идеје, о позицији руског и уопште словенског народа у савременим идеолошким, културолошким и политичким конфликтима и искушењима.
Он је изразио наду у добру мисију словенског народа, посебно Русије, која одолијева многим искушењима, али није изгубила важну улогу у савременим превирањима човјечанства.
Професорица Наталија Нагорнаја говорила је о руској духовној традицији, утемељеној Светим Сергием Радоњешким и Светим Нилом Сорским. Ти духовни ослонци ни у савременом свијету не губе моћ, напротив, и данас постоји духовна жеђ за дубином и обновом из коријена.
На овој конференцијије, по позиву, учествовао и књижевник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“ с темом, „Свети Сава у српском духовном и културном насљеђу“.
Наглашавајући позната мјеста из житија Светог Саве, Мићовић је ставио акценте на ширење култа српског Светитеља у Русији током 15. и 16.вијека, кад је Савин култ, у вријеме цара Ивана Грозног, достигао највиши ниво.
Основна мисао цијеле конференције, која је имала, наравно, и полемичке тонове, акцентовала је чињеницу да се хришћанска (византијска) традиција, одвремена Кнеза Владимира, развијала у словенским народима кроз многе подвижнике духа, државнике, војсковође и мислиоце, кроз књижевност, поезију, музику и народниживот, и у савременом добу она нуди најдубље ослонце.
