У деветнаесту суботу по Духовима, на михољске Задушнице, молитвено и свечано је прослављена храмовна слава цркве Зачећа Светог Јована Крститеља у насељу Страшевина у Никшићу.
Литургијом је началствовао игуман манастира Косијерево јеромонах Арсеније Самарџић уз саслужење протојереја Велимира Јововића, старјешине храма и пароха страшевинског.
Током Литургије сабраном вјерном народу бесједио је о. Велимир који је подсјетио на догађај Зачећа Светог Јована Крститеља и указао на потребуда будемо упорни у чињењу сваког доброг и богоугодног дјела.
"Ево нас, драга браћо и сестре, поново у радости празника Зачећа Светог Јована Крститеља. Слушали смо, на дан празника, какав је тај догађај био, како је архангел Гаврило благовјесник донио благу вијест од Бога, да Бог жели да измири себе са људима, да Бог жели да приближи Себе људима, а то удаљење нас људи од Бога десило се нашом грешком, не Божјом. Бог је од почетка Своју љубав излио на нас људе, али, ми то, очигледно, не знамо то да цијенимо, ми смо ти који нарушавамо савез Божји с нама, мир Божји и љубав Божју“.
"Бог, зачећем Светог Јована Крститеља, највећег рођеног од жене, како Господ Христос каже, управо започиње измирење Њега Бога с нама људима. Слава Му и хвала што је донио такву одлуку без обзира на наш гријех, на људско неразумље. Слава Му и хвала, што нам је дао Светог Јована, истинског и правог човјека, човјека по лику и подобију Његовом, човјека који је просијао сваком врлином“, рекао је свештеник Јововић.
Он се осврнуо на причу из прочитаног Јеванђеља о оном болесном и непокретном човјеку кога је родбина донијела на мјесто гдје је био Исус Христос. Како је пред кућом била велика гужва и мноштво народа и не могаху са њим прићи Господу Христу Исцјелитељу, одлучише да се попењу на кров и кроз раскопани кров спустише болесника на конопцима пред ноге Христове.
"И каже се, кад Господ Христос видје вјеру и упорност њихову, рече оном човјеку Опраштају ти се гријеси твоји, узми одар свој и иди дому своме. Из овог примјера, браћо и сестре, треба да научимо шта је права вјера, шта је упорност и искреност, јер ми људи смо, најчешће, млитави, млаки, неспособни, троми, чамотни, нешто је у нама што нас веже за земљу, а Бог није нас људе опредјелио да будемо само земља и прах. Бог је у нама створио Живи Дух и тај Живи Дух припада Њему Богу, тај Живи Дух тражи своју храну, као што се тијело храни земаљском храном тако и Дух треба да се храни животном храном, ријечју Божјом, истином Божјом, правдом Божјом и то је оно што најчешће нама људима недостаје“.
"Господ нам каже Хоћу да будете упорни и ватрени, хоћу да будете прави следбеници Моји. Пренимо се, дакле, из животног сна, пробудимо своје срце, пробудимо своју душу, пробудимо своју памет па ће савјест наша да нас позове да одемо у цркву, да се помолимо Богу, да постимо, да чинимо добра дјела, да љубимоближњег свог као себе самог. Кад почнемо то да чинимо отварају се врата Царства небеског пред нама. То Бог од нас, браћо и сестре, тражи. Некоме се, можда, чини да је то много, али то је, заправо, мало и благо нама што имамо Господа нашег Који нам нуди такав пут, Који нам нуди такав живот, Који нам показује такав живот кроз примјер Светог Јована. Срцем и душом ако смо с Богом и ми ћемо се, исто као Свети Јован Крститељ, везати за Бога, чувати Божју правду и истину, живјети по Богу живот, а онда ће Господ и нама подарити живот вјечни“, поручио је надлежни парох протојереј Велимир Јововић.
Послије Светог богослужења заједничарење у име Господње, а у славу Светог Јована Крститеља, настављено је уз трпезу љубави у Парохијском дому у Страшевини.
