У недјељу 18. октобра 2020. Литургију у цркви Светих апостола Петра и павла у Бијелом Пољу служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски.
|
Он је у својој бесједи указао на важност милосрђа ин праштања, које је у пуноћи донио Исус Христос, свим људима, који су отпали од Бога и згријешили.
„Без милосрђа и праштања нема живота на земљи. Сам Господ Исус Христос је дошао, донио себе, да би собом, својом крвљу опрао и очистио човјека. Милосрђе води ка праштању и оно није нешто што стоји и чека. Данас, нажалост, многи кажу: Нека опрости он мени, па ћу ја њему. И свако сједи у свом рову, на својој позицији, а мржња само буја и расте. Милосрђе је дјелатно, оно не стоји, не чека, него дјела. Оно воли, помаже, прашта, даје се“.
„Христос нам, затим, говори: Оно што не желите да вам људи чине, не чините ни ви њима. Нико од нас не воли да нас лажу, краду, нико не воли да нас псују, бију, већ свако од нас воли похвалу у лијепу ријеч. Рецимо онда и ми најприје другима похвалну и лијепу ријеч. Да би нам опростили, опростимо и ми другима. То је тако једноставно кад се хоће, а, опет, толико тешко и немогуће, кад се човјек зазида и затвори у себе, кад све потчини себи и постане саможив. Морамо да се потрудимо, бесмислено је да само сједимо и чекамо. Како каже народ: Сједи ја, сједи посао“, указао је свештеник Пејић.
Подсјетио је на ријечи Светог апостола Павла, који каже: Ко не ради, да не једе.
„Да би радили морамо устати ин кренути или макар отворити уста и срце своје, изговорити молитву, или, ево, најмања ситница, једном у седам дана можемо направити тих неколико корака, и доћи до светог храма, стати на молитви, помолити се Господу да би Господ био милосрдан према нама и нашим ближњима, да би наше срце омекшало. Потребно је да се само мало људи потруде. Када би пазили и бринули о томе колико су као људи изазвали непријатество, када би се човјек питао за колико непријатељстава је крив он сам и како то да поправи, да се извини, на нађе начин да замоли људе да му опросте, засијала би земља и људи на њој веома брзо другим сјајем. Нема ништа од мржње, од сажаљења, жалити човјека, а не помоћи му. Може човјек грешношћу својом пасти у јад, али ако се нађе човјек, брат хришћанин да га подигне, да отресе са њега његов гријех и усправи га, и он ће засијати својим сјајем. Трудите се свуда да будете добри према свима, немојте бити себични, јер ће та доброта да се врати. Не знамо из чије руке и кога Господ може послати кад нам буде тешко“, бесједио је отац Дарко.
Запитао се како вољети ако немаш љубави, како учити ако сам нијеси учен, како образовати друге ако сам образа немаш.
„У народу постоји изрека: Бога се не боји, људи се не стиди. Било је и кроз Стари завјет, и у претхришћанско доба, неких назнака о праштању, милосрђу и помагању, да пријатељ пријатељима помогне. Међутим, дошао је Христос и све подигао не виши степеник. Људи кажу да је то немогуће, а уствари, у Богу је све могуће, јер Господ је рекао: Љубите и непријатеље своје, благосиљајте и не куните. А како је Он могао са Крста да каже Оцу Небеском: Опрости им, јер не знају шта чине. Нико тим људима није учинио добра ни прије, ни касније, колико Господ, а они су Га разапели, па, опет, им је опростио. И Свети архиђакон Стефан исто ради док га каменују они које учи. Значи, није он узео бич да их бије, он је само стајао, говорио и свједочио своју вјеру. Они га засипају камењем, а он са кољена, док издише, говори: Опрости им Господе, не знају шта чине. И тако кроз историју до данашњих дана“.
„Нашег Патријарха Павла су Албанци на Косову и Метохији вријеђали, цијепали му мантију, често пута га шамарали, пљували, а он се молио истим ријечима: Опрости им Господе, јер не знају шта чине. Нудили су му заштиту полиције, али није хтио. Ишао је, кажу, кроз народ и свједочио живог Бога. А ми данас, тражимо и очекујемо да нам се неко први извине. Док је човјек у завади са неким, а дође да се причести, гријех чини. У Јеванђељу пише: Ако имаш размирицу са неким иди, најприје, измири се, па онда дођи у храм и принеси жртву и дај прилог. Неће Бог ни прилог да узме од нас ако смо у завађи са ближњима. Да се измиримо и опростимо, а ако неко инсистира и остаје у свађи, он преузима тај гријех на себе. Праштање је божански дар, милосрђе покреће праштање, а све покреће љубав Божја. Нека нас том и таквом љубављу Господ испуни да волимо, најприје, Господа и ближње своје и да љубимо једни друге“, поучавао је прота Дарко Пејић.
