У недјељу 22. по Духовима, 20. новембра 2022. године, Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић.
Послије причешћа вјерника, освештани су колачи свечара који празник Светог арханђела Михаила славе као своје крсно име.
О. Дарко је, указујући на велики празник, рекао да је у питању слављење великог дивног Архистратига, анђела Божјег, Светог Михаила, те да је у питању најузвишенија служба и непрестано славословљење Господа, служење Господу, испуњавање воље Божје и непрестано обитавање у вољи Божјој.
Истакао је да исто оно што су наши прародитељи Адам и Ева имали у рају, имају анђели.
“И наши прародитељи су непрестано били у близини Божјој, разговарали са Господом, дакле, велика слава и част. Међутим, гријех, гордост, несрећна проклета је нас људе свргнула, као и сатану и дио анђела, који су пошли за њим, са Неба, јер су хтјели да буду као Бог, да господаре над својим Творцем. Та иста гордост је наше прародитеље Адама и Еву изгнала из раја, јер су жељели да буду изнад Њега, а то је као када би глина хтјела да господари грнчарем, оним који је обликује.
Често се љутимо на Бога зашто је овом дао оволико, оном онолико, а Свето писмо нас учи: Зар нема онај чија је глина власт да од исте те глине направи два суда, један за част један за поругу. Али, и један и други суд су потребни и наук су. Анђелска служба је испуњавање воље Божје, непрестано обитавање у близини Божјој, и славословљење: Свет, свет, свет Саваот. Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља. Када је Христос са дјецом улазио у Јерусалим говорили су: Осана Сину Давидову – благословен Који долази у име Господње. Када је Господ био у Генисаретском врту на молитви, у најтежим тренуцима у животу, када ће га људи убити и распети, каже анђели стајаху поред Њега и кријепљаху Га. Анђели нису нешто имагинарно и непостојеће, свако од нас има свога анђела Чувара. Чувају нас и бдију”, бесједио је о. Дарко, додајући да је чест случај да вјерници за Аранђеловдан не спремају жито, што је погрешно, зато што се жито спрема у славу Оца Небеског, Светитеља кога славимо и у спомен предака од којих смо примили славу.
„Веома је важно за будућност нашу и наше дјеце да се сјећамо својих предака и да, примајући од својих родитеља, узмемо славу, славски колач. Најважнија ствар коју родитељи могу оставити својој дјеци то је частан живот са што мање гријеха, живот у правди, љубави и истини Божјој, па ће бити благословена дјеца благословених родитеља, на њих ће падати Божји благослов и благодат. Такође, млађи треба да слушају своје родитеље да би заслужили да њих њихови слушају, казао је о. Дарко.
Тумачећи прочитано зачало Јеванђеља, бесједио је о младићу којег су демони толико мучили да није могао одјећу да трпи, већ је ишао го и живио у гробници.
“Везали га ланцима да би га спутали, и такав мученик долази Господу, дотиче Га се и исцјељује, тјера демоне из њега напоље. Они га моле да не иде у бездан, гдје ничега нема, гдје је тама најкрајња. Кажу: Дозволи нам да уђемо у крдо свиња. Важно је да знамо да не може ђаво запосјести, ако то Бог не допусти, а Бог допушта само из два разлога, некада због наших гријехова, да би се опаметили и научили да пазимо на своја дјела, мисли и живот, а некада да би се показала слава Божја, као што је у овом случају. Ђаво није могао ни у свиње без Божјег допуштења, међутим, када је ђаво ушао у свиње, каже, навали крдо и утопи се.
Дођоше мјештани и људи чије су биле те свиње, примакоше се и видјеше оног младића гдје сједи код ногу Христових и разговара са Њим, потпуно здрав. Оног од којег су бјежали и плашили се, сада виде здравог. Умјесто да се радују, људи су туговали у том тренутку, важније су им биле свиње од човјека. И ми помислимо и осудимо их, како су никакви ти људи, а и ми, скоро сваки дан, између човјека и свиње често бирамо ово друго, преча нам је свиња у тору, него комшија поред нас. А хришћани смо и зовемо себе Христовим слугама и дјецом. Да размислимо и замислимо се, ако Бог да, брзо нам почиње Божићни пост, да опростимо другима, да се исповиједимо, причестимо, да будемо заједно у заједници анђела и људи”, бесједио је о. Дарко.
