У четврту недјељу Свете Четрдесетнице, када се Црква молитвено сјећа Светог Јована Љествичника, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, служена је света Литургија.
Литургију је служило никшићко свештенство, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао бројни вјерни народ.
Сабранима се ријечју пастирске бесједе обратио протојереј Миодраг Тодоровић, запитавши се која цјелина би могла ближе објаснити шта је вјера, пост и молитва.
„То је цјелина свете Литургије, јер православље се темељи на ријечи Божјој, на Светом писму и на светом предању, а Литургија је централни чин светог предања. Она је тајна над тајнама, јер само кроз тајну свете Литургије можемо разумјети остале тајне. Из слике овог храма видимо да је света Литургија сабор народа Божјег. Још у I вијеку у дјелима ученика Светих апостола је записано да кад се сабирамо, ако има неко који је помрзнуо на брата свога или има нечисту и лошу мисао према њему да не иде на то сабрање, него да се потруди да оде слободан од таквих мисли и од таквих дјела да не би окаљао ону чисту жртву која се приноси. Из овога можемо видјети шта је пост, а пост је прије свега кад постимо од лоших мисли и дјела“, рекао је о. Миодраг, додајући да ако дођемо на службу Божју са подозрењима, нећемо направити заједницу.
„Ако нам је Христос глава, ако нам је глава потпуно чиста, безгрешна онда треба и ми да се потрудимо да као членови тог богочовјечанског организма дођемо што чистији, што молитвенији и ослобођени од нечистих мисли, лоших настројења и лоших дјела. Тек тада ћемо бити истинска заједница, а молитва истинске заједнице је оно што Бог хоће, јер је дошао овдје, оваплотио се да се сваки човјек спаси. Одакле онда нама право да домострој Божјег спасења избацујемо из некога, или да некога сматрамо недостојним тога, кад је читава света Литургија устројена као светотајинство радњи спасења“, бесједио је свештеник Тодоровић, истичући да је то права, истинска вјера коју на свакој Литургији исповједамо.
По ријечима Светог Игњатија Богоносца само сабор народа Божјег, заједница сабрана око Христа има реалну, истинску снагу да се бори, указао је отац Миодраг, против зла у свијету.
„А свака подјела узрокује свако зло, подјела је узрок сваког зла. Зато кад се ми овдје саберемо треба да имамо у виду да Онај Који нам је глава, ми смо членови и да у таквој заједници овај дух који је ломио овог дјечака и који ломи и мене, с времена на вријеме, биће истјеран и биће далеко ако смо у истинском посту и молитви, онда исповједамо истинску вјеру и то је та Црква којој ни врата пакла неће одољети. Зато је Црква непобједива, јер има истинске војнике, има непобједиву главу и тај дух који ломи људе не може изаћи никаквим нашим индивидуалним напорима, медитацијама или јогама, изаћи ће и побјећи ће од нас, јер нема мјеста у срцу које је заузето и окупано чистом вјером, истинским постом и молитвом, јер је у таквом срцу љубав и такво срце има само једна врата у која може сваки човјек као биће Божје, као син Божји ући. Што више буде улазило у том срцу биће све више мјеста, неће бити тјескобе, такво срце неће имати потребу никога да истјера из себе, из своје љубави, из своје вјере, из своје наде, јер је већ ушло у ону истинску љубав Божју, у онај домострој спасења Божјег да се сви ми људи спасемо и дођемо у познање истине“, поучавао је протојереј Миодраг Тодоровић.