Недјеља Средопосна у цркви Светог Јована на Лукову
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у четврту недјељу поста – Средопосну, 26. марта 2023. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, у селу Луково код Никшића.
Владици су саслуживали: протојереј Мирко Вукотић и архиђакон Јаков (Нинковић) уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабранима се архипастирском бесједом обратио Преосвећени Епископ Методије, казавши да није лако живјети на земљи, али Господ шаље увијек утјеху оног другог небесног живота, тиху радост, мир и спокој онима који поштују и сљедују Његову науку и испуњавају Његове заповјести.
„Чули смо у данашњем светом Јеванђељу како је један несрећни отац желио да помогне свом дјетету које је било ђавоимано од раних својих дана, мучено свакодневно и сваконоћно од нечистог духа, бацан у ватру и воду, мјесечарио, големе јаде и то дијете и породица видјели. Дошавши тај човјек у својој муци и невољи ученицима Христовим, јер је Христос са три изабрана ученика Петром, Јаковом и Јованом био на Таворској гори да им покаже свјетлост будућег живота, то преображено тијело и ту благодат Божју, оно што чека оне који кроз овај живот прођу и све учине да спасу душе своје, у одсуству Господа и других ученика Његових изабраних, ови ученици који су остали нису могли да помогну том младићу. Молили су се, покушавали да га исцијеле, али није успјело. Чекали су да се Господ врати са ова три ученика и, приступивши, као што каже Јеванђеље, овај отац Христу каже: Помози, ево, ови твоји ученици не могоше ми ништа помоћи, а ако можеш ти покушај“, рекао је Владика, појаснивши да кроз те ријечи овај човјек пројављује сумњу, не тако учвршћену вјеру у свемогућност Господњу и Исусову.
„Више је сумњао да се ништа неће десити, а онда му Господ одговара истим ријечима: Па ако можеш ти вјеровати, исцијелиће се твој син. Он каже: Могу Господе, помози мом невјерју, и пао је на кољена. Господ је тада исцијелио тог младића, а још, у античка времена, симболи су били ко се дохвати до увета то значи памћење, ко се до чела дохвати значи мудрост, ко десну руку уздигне значи тврду вјеру, а ко падне на кољена и додирује кољена онога кога моли за милост то значи милост, сажаљење, искање помоћи. До данашњег дана, ево, ми у овом Часном Великом посту падамо на кољена пред Оним пред Којим једино треба пасти на кољена и пред Којим је овај уцвјељени отац пао, пред Господом нашим, знајући да се пред Њим треба понизити, а да се пред свим осталим треба усправити“, бесједио је Његово Преосвештенство.
То је зато, појашњавао је Владика Методије, што нам је Бог дао оно најљепше и најдрагоцјеније од свих свјетова кад нас је стварао, а то је душу нашу.
„Она је створена по лику Његовом и најљепши је дио нашег бића за коју је Господ, обећавши, рекао да ће се, по смрти и васкрсењу свеопштем из мртвих, тај најљепши дио нашег бића опет присајединити са тијелом, али на други начин, на који је и на Преображењској гори било преображено тијело Христово, оно тијело које је васкрсло. То је нова твар, то је духовно тијело. Оне које је Господ за вријеме свог проповједања на земљи оживљавао, кажемо некад, васкрсавао, али истинско, право васкрсење ће доћи по другом доласку Христовом, васкрснуће истински тијело као нова твар и биће духовно тијело. Оне које је Господ подизао, као што је Лазара Четвородневног, идемо ка Лазаревој суботи, оживио и поново вратио у овај психолошко-биолошки начин постојања; Лазар је поново умро, чека васкрсење мртвих и живот будућег вијека у новом и преображеном, васкрслом тијелу, у новој твари, квалитативно новијој, другачијој од овог тијела којег ми данас носимо“, рекао је Преосвећени Епископ Методије.
Сабрани који посте Васкршњи пост, приступили су Светом Причешћу.