Радују слике шарања јаја које ових дана стижу са нашег Косова и Метохије. Руке вриједних домаћица у сриједу Крстопоклоне недјеље, по старом обичају, почињу да припремају јаја за најсвјетлији хришћански празник, празник над празницима – Васкрс. Шарањем Крста на јајету, наше сестре из Ораховца и Велике Хоче, на тај начин, дају допринос Крстопоклоној седмици и почињу да шарају јаја све до Великог четвртка, када ће их офарбати и скувати.
Овај лијепи и древни обичај, који је заступљен код нашег народа у овом крају Метохије, за наш сајт представила је Оливера Радић, новинар и професор у Ораховцу.
Изношењем Часног Крста, украшеног босиљком и цвијећем, на мјесто цјеливајуће иконе у храмовима широм православног свијета, почела је четврта недјеља Васкршњег поста, познатија као Крстопоклона недјеља.
У средину ове седмице, тачније у сриједу, жене у Ораховцу и Великој Хочи почињу шарање јаја за Васкрс. Ова сриједа се зове и средопосна зато што је у средини поста, тј. означава његово преполовљење, а прво јаје које се у раним јутарњим сатима, по традицији шара, зове се страшник или крсташ, објашњава за сајт наше Епархије Оливера Радић.
„То прво јаје се зове крсташ зато што се по њему воском и специјалном справом која се овде користи за шарање јаја на овај традиционални начин, тзв. шарајком, нацрта крст, а страшник јер од њега треба да се плаше све нечастиве силе“, наводи Радић.
Додаје да се у неким крајевима јаје са нацртаним крстом зове чуваркућа, и оно се после фарбања, на Велики четвртак, ставља испред иконе и чува кућу до следећег Васкрса када ће га домаћица замијенити новим.
„Страшник или крсташ је јаје које се на Велики четвртак прво офарба и њиме се дјеца помажу по лицу унакрст да би била здрава. Офарбани страшник се износи из куће у поље када је велика грмљавина, јер се верује да ће винограде и остале усеве заштити од града и других временских непогода“, напомиње Оливера Радић.
По њеним ријечима, послије страшника, вјеште руке жена и дјевојака у овом метохијском крају шарају и остала јаја.
„Од маште и вештине зависи какве ће шаре настати. Неке домаћице шаре „чувају“ у својим гламава, друге исцртане у свескама, треће чувају нека од прошлогодишњих шарених јаја да се подсете. Има жена које умеју да нашарају по неколико идентичних јаја, а друге никад не нашарају исту шару, већ смишљају нове шаре и нове мотиве“, казује нам Оливера.
Осим крстова, на јајима се шарају разни цвјетови, лептири, рибе... Ако у породици, родбини или међу пријатељима има момака за женидбу, истиче наш саговорник, нашара се посебно јаје које се зове младица (млада).
„Младица се даје уз жељу да се онај коме се дарује ожени. Свака шара има своју лепоту што зависи од добре шарајке, које овде праве мајстори Петар Мојсић и Ненад Милић. Већина жена нашара тридесетак или више јаја за своју породицу, али има и оних које шарају за пријатеље, рођаке...“, наводи Радић.
Понекад се на јајима исписују неки стихови или поуке Светих Отаца, цркве, светитељи.
„Треба пуно времена и труда, али ако има љубави све ћете успети, рећи ће вам скромне домаћице у Ораховцу и Великој Хочи. Рећи ће и да се као деца радују дану када ће јаја офарбати, јер тада њихов труд добија смисао. И радују се Васкрсу јер ће најлепша јаја бити даривана свакоме ко им у кућу дође да честита празник, али ће и послати пријатељима и родбини који нису могли да дођу“.
„Ове године сенку на шарање јаја ставља новонастала ситуација око вируса који кружи светом, али са вером у Господа и ово ће искушење проћи. У здрављу дочекали Васкрсење Господње“, поручила је проф. Оливера Радић, поздрављајући читаоце нашег сајта и цио вјерни народ Епархије будимљанско-никшићке.
