Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, Амбасада Републике Србије у Црној Гори и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори организовали су у Никшићу промоцију књига академика Јована Делића.
Трибину Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори посвећену академику Делићу отворио је аутор бесједом из посвете књизи „Милутин Бојић, пјесник модерне и вјесник авангарде“ , коју је 2023. године објаавила издавачка кућа „Штампар Макрије“.
“Ову књигу написао сам у првој верзији 2017. године, па је онда Бог одлучио да то тако не буде и онда сам је дописивао. Посвета је тада написана и она важи за њу заиста. “Мојим дједовима Танасију, борцу и артиљерцу са Скадра и Мојковца, Николи – црногорском капетану и официру са Скадра и Мојковца и Спасоју Делићу, робијашу из Недмеђера”, казао је академик Делић.
У осврту на ову књигу, проф. др Лидија Томић истакла је да је за аутора био изазов да Милутина Бојића и његово дјело у цјелини синтетизује и освијетли.
“Књига је на неки начин дуг поетској и људској вриједности у српској књижевној традицији коју је обиљежила судбина рано преминулог пјесника и родољуба. У историјској и космичкој вертикал, Бојићева судбина рефлектује страдање српског народа, због којег аутор с разлогом књигу посвећује својим прецима, који су такође симболи једног времена и непредавања злу”, истакла је Томић.
Примјерак књиге „Гојко Ђого – црни Аргонаут српског пјесништва“, посвећене блиском рођаку Нову Делићу, аутор је на „Трибини у Матици“ поклонио Нововом сину, Драгану Делићу, док је публику са њеном садржином и генезом упознао књиженик Радомир Уљаревић.
“Јован Делић је “аргонаут” српске књижевности, не онај “црни Аргонаут”, већ онај са фењером. Читав живот је провео у потрази за “златним руном” и до данас не одустаје”, казао је Уљаревић.
Књига „Сажета поетика сажимања“, коју је 2023. године објавила издавачка кућа „Архипелаг“ представља свеобухватну и темељну анализу цјелокупног прозног стваралаштва Данила Киша.
“Већ сам наслов књиге сугерише да је ријеч о покушају да се обимна и разуђена поетика Кишовог стваралаштва сажме у јасно структурисане, али дубоко промиишљене појмовне цјелине”, истакла је Јелена Шаковић, сарадница у настави на Филолошком факултету.
Академик Делић је био гост и Филолошког факултета гдје је, кроз разговор са модератором доц. др Гораном Радоњићем, говорио на тему “ Како поетички премрежити 20. вијек“.
На „Трибини у Матици“ Радоњић је представио публици двије Делићеве публикације: зборник „Поетски светови Васка Попе“, који представља сублимацију текстова учесника научног скупа, организованог 2022. у Матици српској, поводом вијека од Попиног рођења и студију о поезији и поетици Васка Попе „Ходочашћа уз Усправну земљу“.
“Овдје видимо и успостављање личне везе између аутора, Јована Делића, и писца којим се бавио, у овом случају пјесника Васка Попе и збирке “Усправна земља”. Дакле, говорити о “Усправној земљи” значи говорити о усправљању човјека и о усправљању у патњи, дакле у доказивању чојства. Дакле, осим естетске, у поезијии можемо наћи и моралистичку димензију”, закључио је Радоњић.
Мина Гезовић
фото: РТНК
