Тродневна манифестација, посвећена Светим Кирилу и Методију, под називом „Свједочанство вјечности у времену“, почела је програмом, који је одржан на дан празновања двојице равноапостолних учитеља и просветитеља словенских, у суботу 24. маја 2025. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу. 

Културно-духовну манефестацију, која ће трајати до понедељка 26. маја, организују Епархија будимљанско-никшићка, Општина Никшић, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, НВО Арт клуб „Прво писмо“, Образовни центар „Свезналци“ и Калиграфска радионица „Пауново перо“.

Циљ манифестације, како се могло чути приликом свечаног отварања, јесте обиљежавање једног од најважнијих дана за идентитет нашег народа, његову културу и духовност – Дан писмености, Светих Кирила и Методија, великих словенских просветитеља.

„Манифестација под називом „Свједочанство вјечности у времену“ посвећена је, првенствено, дјеци и младима. Око ове лијепе идеје окупио се велики број организатора који су се водили једним циљем, да дјеловањем из различитих углова створе образоване и интелектуално развијене генерације“, казала је Николина Мандић, водитељка програма, подсјетивши да је, у међувремену, био организован и конкурс за најљепши ликовни, литерарни рад, као  и за најљепши ћирилични рукопис о чему ће бити ријечи у наредним данима манифестације. 

У име Епархије будимљанско-никшићке, говорио је свештеник Миодраг Тодоровић, честитајући данашњи празник и позвавши да сагледамо све што је настало од Ћирила и Методија, а има вриједност вјечности.

„Наслов манифестације одговара да се прикаже оно што је настало кроз времена, а што има снагу вјечности. Та снага вјечности долази из темеља који је вјечан и управо ћирило-методијевско наслеђе овдје код нас родило је све оно што је вјечно, свето и честито и миломе Богу приступачно. Тешко ћемо наћи нешто из умјетности, ма које врсте, било то сликарство, поезија, проза, музика, а да није изникло са тог темеља, из тих корјена. Чини ми се да би се празник Светих равноапостолних Кирила и Методија могао назвати Преображење код Словена, управо је то био тај моменат, кад смо као пагани добили тај благослов, кад су они превели Свето Писмо, кад су написали глагољицу и кад смо онај небески Дух, који све спаја, а брише све границе, временске и просторне, ушли као људи у вјечност и постали небески народ и Божја дјеца, то јесте народ вјечности“.

„Зато би било лијепо кад би наше просветне установе, шта би фалило да се универзитет Црне Горе назове да је универзитет Кирила и Методија. Много би нас више то обавезивало, више би скренуло пажњу и много би више имали одговорност према томе, јер, управо, оно што је вјечно оно нас учи одговорности, пажњи, да се око тога трудимо, да га предајемо новим генерацијама, да се на њему учимо и образујемо, а можемо се образовати за вјечност само на ономе што је вјечно. Можемо имати, ма колико, неких парола да је вјечно ово, да је вјечно оно, вјечно је све оно што је издржало пробе времена и што обилато рађа вјечне плодове кроз вријеме и увијек рађа ново. Зато су Ћирило и Методије, зато је њихово дјело, као и дјело њихових ученика Климента и Наума дјело вјечности и кроз глагољицу, и кроз ћирилицу, и кроз темељ из кога су се родиле праве, истинске вриједности. То су те европске вриједности, тај европски темељ и ми смо добро утемељени на том европском темељу“, казао је свештеник Тодоровић.  

Обратио се Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић, која, уз ову, учествује у организовању бројних културно-умјетничких дешавања у Никшићу.  

„Задовољство ми је да Општина Никшић и ЦО Никшић и ове организације које заједно са нама у свему овоме учествују, да смо коначно на један озбиљнији ниво подигли прославу овог датума и овог празника. Трудићемо се да у годинама које слиједе то буде на још већем нивоу, на оном на којем овај датум и овај празник заслужује, јер оно што је дјело, заоставштина и рад Светих Ћирила и Методија и њихових ученика јесте нешто на чему је изграђено скоро све што имамо и што нам показује да су увијек просветитељство, образовање, школовање, макар код словенских народа, а код нас поготово је то потврђено и појавом Светог Саве Немањића, увијек били везани за ту религијску компоненту, за нашу помијесну Цркву, од тада до данашњих дана“.

„Отпор који је показао кнез Растислав и жеља да имамо свој словенски печат у хришћанству налик је ономе што смо имали прилике да видимо, баш, овдје у Никшићу, почетком овога вијека, када су професори никшићке Гимназије и других школа пружили сличну врсту отпора, желећи управо да сачувају оно што је историја старија од једног миленијума, која, управо, када смо ми у питању, наша писменост почиње од Свете браће Ћирила и Методија. Треба да знамо да смо ми у том систему вриједности, да смо дио таквог континуитета и можда је добро што овај празник пада у ове дане када можемо то да упоредимо са неким другим датумима, са Светим Василијем онако подударно, са неким другим не баш толико подударно, али можемо да видимо шта то, заиста, јесте наш запис у вјечности, а шта је оно што покушава да ту вјечност накалеми на себе умјесто да се то само накалеми на ту вјечност коју имамо“, рекао је Ковачевић, изразивши наду да ће се датум словенске писмености у наредним годинама обиљежавати и на државном нивоу.

Приказана је кратка видео презентација глагољице, првог словенског писма које је једно од плодова мисије солунске браће Светих Кирила и Методија, а за ову прилику урадила је Биљана Кнежевић, калиграфкиња. Глагољица је настала у другој половини 9. вијека, а њени темељи почивали су на словима грчке минискуле. Имала је 38 слова, омогућила је да се света Књига приближи обичном народу, на језику који они разумију. Глагољица је писмо богато симболима и управо такво посебно стилизовано, приликом писања користиле су се геометријске фигуре са хришћанским симболима: крст, круг, троугао. На нашим просторима користила се обла глагољица, а сачувани су споменици јужнословенске културе на глагољици, то су: Зографско јеванђеље, Маријино јеванђеље, Синајски псалтир. Глагољица је била у употреби до 19. вијека. 

Истакнуто је, потом, да је ћирилица писмо које се развило из глагољице, носи име Ћирила и темељ је писмености и језика нашег народа. Захваљујући ћирилици вјековима су стварана књижевна дјела, чувана је вјера, народна предања, историја и идентитет. Првобитно је имала 43 слова, а реформисао је Вук Караџић. 

У другом дијелу програма прочитана је пјесма „Вукова азбука“ Душка Радовића, у чему су са цртежима стилизованих ћириличних слова учествовала дјеца – најмлађи чланови хора Преподобне мајке Ангелине. Овај хор је, под руководством професорице Ане Бојић. употпунио програм извођењем више пригодних пјесама.