У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у Томину недјељу, 5. маја 2019, Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
Он је у слову поуке казао да су вјерници окупљени око свете Евхаристије коју нам је дао Васкрсли Господ.
“И ево недјељу дана како је прошло од тог дивног празника његовог тридневног и славног Васкрсења, у данашњу свету недјељу празнујемо Светог Тому.
Апостол Тома није био ту када се својим ученицима први пут у недјељу јавио Васкрсли Господ. Они су га видјели а он их је поздравио ријечима „мир вам“. Када је стигао Тома Апостоли су му испричали какво се чудо десило, међутим он је, као човјек и по својим људским слабостима, рекао да све док не буде видио његове ране на рукама од клинова и док не буде напипао ране у ребрима неће вјеровати. И када су се у осми дан сакупили у соби у страху од Јевреја, у јеванђељу се наглашава да су врата била закључана. Док су ишчекивали шта ће се збити, десио се величанствен призор, и међу њима је дошао Христос. Онда је позвао Светог Апостола Тому, који је сада био ту, да приђе и види ране његове од клинова и да метне руке у његова ребра и ране. И када то учини Апостол Тома изговори оне чувене ријечи „Господ мој и Бог мој“. А онда му Господ одговара „Ти Томо видје и повјерова“, и изговори оно познато блаженство „Благо онима који не видјеше а повјероваше“. И управо ове ријечи и ово блаженство се односе на све генерације и покољења од тада до данас, и важе и за нас грешне, који боравимо овдје на земљи. Слушајући шта је урадио Апостол Тома ми грешни овоземаљски људи ћемо рећи “ено га, стајао је са Христом, па није вјеровао и тражио је некакве доказе“. У ствари, његове ријечи и све оно што је изговорио показује да је, иако је био прост човјек рибар, који није имао неке велике школе, хтио да покаже да није желио ни да буде наиван, него се трудио да буде мудар, али је послије показао своју истинску вјеру тако што је пострадао као и други Апостоли за свог Христа, и тако принио своју жртву Господу за покајање својих грехова. На такве жртве и љубав смо и ми овдје присутни позвани. Сам Господ нам је дао сва своја велика блага, како небеска тако и овоземаљска. Ево небеских дарова да се наслађујемо кроз Свету Евхаристију, окупљајући се око ње, и узимајући жртву Васкрслог Господа, која се у виду хљеба и вина на светој Литургији претвара у тијело и крв његову. И тако приступајући светој чаши ми примамо у себе живога Господа, онога који је дошао на ову земљу, оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човјек. Дошао да живи са људима, чинио многобројна чудеса, а затим због истог тог човјека претрпио велика страдања, пљувања, шибања, распињање на Крсту, и то све крунишући својим тридневним Васкрсењем. И сваки пут нас опомиње и на нашу жртву, а постао је човјек да нам покаже да може човјек да истрпи и поднесе жртву, -„ево ја сам човјек Бог, који је узео тијело човјечије, узео читаву човјечанску природу и показао да човјек може да трпи и да носи и живи са Богом и у Богу“. Али и поред свих мука и страдања које је претрпио ради нас, што је показао својим тридневним Васкрсењем, онда чујемо оне дивне ријечи његове „смрти, гдје ти је жалац, пакле, гдје ти је побједа“. Управо својим васкрсењем он је побиједио највећег човјековог непријатеља а то је смрт. Покидао је окове ада да би човјека из праха и пепела, у који је упао, подигао и ставио међу живе у Царство небеско. Њему, тројединоме Богу Оцу, Сину и Духу Светоме нека је слава и хвала у вјекове вјекова“, бесједио је о. Никола.
