Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је у 26. недељу по Духовима, на празник Дјетињце, 22. децембра 2024. година, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог Георгија, у Шавнику.
Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство Епархије уз присуство вјерног народа овога краја.
Након причешћа, Владика се обратио бесједом:
„Наздравље и на спасење света Литургија у овом дивном, обновљеном, свијетлом храму, у овој бијелој цркви шавничкој гдје се окуписмо да се Богу помолимо и да се подсјетимо да „без Бога, ни преко прага“. Народ је то увијек говорио и знао, призивајући име Господње и ми цијелу ову службу, коју служисмо и у којој се Христом Богочовјеком причестисмо, све вријеме говоримо: Слава ти Господе, Господе помилуј, Подај Господи и Хвала ти Господе. Захваљивање је евхаристија, захваљивање Господу на свему, имајући на уму Њега у сваком свом подухвату, свакој својој мисли, ријечи у цјелокупном свом животу“.
„У литургијском читању данашњег Јеванђеља чусмо да је био неки човјек богаташ кога Господ назива безумним богаташем, који је кад су му родиле његове њиве и његови амбари нису имали мјеста да ту љетину и плодове његовог рада приме и прихвате, он је размишљао шта да ради: Срушићу оне житнице које имам мале и амбаре, а онда ћу направити велике, па ћу ту љетину коју ћу скупити, коју сам задобио својим трудом и радом у њих смјестити, а онда за много и много година уживати. Душо моја једи, пиј и весели се. У свему томе, у овој причи само је једна ствар била погрешна која је покварила цјелокупно његово дјелање у његовом животу. Он је, како се може закључити, живио од свог рада поштеног, у своју њиву је сијао својим рукама, вјероватно су му најамници које је имао помагали, никог није закинуо, ником ништа није украо, узео, никог није унесрећио“, казао је Владика Методије, додајући да је овај богаташ на најпоштенији могући начин стекао неко богатство, али је у свему томе једна ствар, ипак, била погрешна.
„Погрешно је, и на то нас упућује Христос кад говори ову причу народу, зато што он ниучему није имао Господа да Му захвали за ту љетину коју је добио, а онда оно што добије као сувишак и што му прекостане од онога што су његове животне свакодневне потребе, то је нешто што треба и на шта смо позвани да подијелимо са онима којима мањка и који немају. Смисао сваког сувишка јесте да прелијемо и одлијемо, а да долијемо тамо гдје недостаје, тиме остварујемо заједницу љубави и милости, милосрђа према своме ближњему. Показујемо дјелатно своју љубав коју имамо према Богу тако што љубимо свога ближњега. Све је направио како треба, осим једно – Бога није имао на уму да Му захвали као узрочника свих добара и нашег живота. Није ни то било једино зло и промашај, јер гријех на грчком значи промашај, кад промашимо мету, кад не погодимо смисао нашег дјелања и поступања које треба оно да има“.
„Поред тога што није Богу заблагодарио, на том богатству је засновао свој живот, мислећи да се људски живот заснива на иметку. Ми знамо у свакодевном нашем животу, свако од нас да, кад нападне болест на човјека или дође нека несрећа изненадна, не може нам иметак ту пуно помоћи; кад се распада породица и фамилија не може нам иметак у томе помоћи. Живот наш и наша истинска срећа не заснива се на ономе што смо стекли и задобили и у томе је била највећа грешка и промашај овог човјека, који није био безуман да размисли и да осмисли свој живот и да стекне неке плодове и да убира богатство, него је био безуман у оном најбитнијем што Господ од нас очекује, а то је како да остваримо однос и заједницу с Њим. Наш живот се на томе заснива, на нашем односу којег развијемо и који њивимо, чувамо и развијамо у нашем односу према Богу. Смисао нашег овдје окупљања јесте управо то, уколико се више будемо Њему приближавали тој заједници с Њим утолико ћемо бити и једни другима ближи“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Свети Ава Доротеј, чувени подвижник и Свети отац из првих вјекова хришћанства, када је описивао геометријски, правећи кружницу да је то, по Владикиним ријечима, наш положај гдје се налазимо као људи на тој кружници центар те кружнице је Господ Бог.
„Из те кружнице полупречницима се према центру приближавамо Богу међусобно сви ми који смо на тој кружници, уколико што се више центру и Богу приближавамо, утолико смо и међусобно ближи, док не постанемо једно у центру, а које је Христос Господ Бог наш и Спаситељ. Да Бог да и Света Недјеља и сви Свети да нас Господ просвијетли и да дођемо у такво благодатно стање да схватимо смисао и суштину да се наш живот не заснива на спољашњем и материјалном, које је исто тако потребно, али није пресудно и да треба у свом животу, ако нам некад нешто и прекостане, да постанемо благослов за нашег ближњег тако што ћемо с њиме све дијелити, а највише и најприје од свега га цијелим својим бићем и срцем љубити и помагати“.
„Бог вас благословио, нека је благословено ово, у овом дивном и обновљеном храму, сабрање и молитва и да Бог да да овај град процвјета, јер смо видјели овдје, кад се у овом и у сваком другом граду, смисао живота ослањао на добијање материјалних и овоземаљских добара а кад није било благослова Божјег и тог развијања односа са Богом да се слушала она ријеч којом се завршило ово свето Јеванђеље, којом се Господ обраћа безумном богаташу: О, безумниче, размишљаш да једеш и пијеш и веселиш се, на томе свој живот засниваш, а не знаш да ћу ноћас тражити твоју душу од тебе, а коме ли ће онда то после све припасти“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
