На Духовски уторак, 6. јуна 2023. године, у послеподневним часовима, на Жабљаку је обављен сверадосни чин освећење и полагање камена темељца за Саборни храм Светог Саве, који ће се градити на Жабљаку.
Освећење је обавио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Њихова Преосвештенства Епископи: милешевски Г. Атанасије, будимљанско-никшићки Г. Методије, захумско-херцеговачки и приморски Г. Димитрије и ремезијсански Г. Стефан уз саслужење свештенства и молитвено учешће бројног вјерног народа.
Сабрање је благословио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије, рекавши да су се окупили око имена Божјег, а у славу Светог Оца Саве првог Архиепископа српског чији се храм данас започе, полагањем освештаног камена темeљца.
„Сабрали смо се, не у име човјека, него у име Божје, не у име било које политике, него смо се сабрали као Црква Божја озарена Светим Духом. Управо смо прославили Тројчиндан, велики празник Силаска Светог Духа на апостоле и ученике Господње, а Господ је Светим Духом укријепио Свете апостоле и обукао их у силу са висине, силу Божје мудрости, истине, правде, љубави и упутио их да проповједају Његово јеванђеље по цијелом свијету и да сабирају Цркву Божју и свих народа под један кров небески, под један кров Божји, да сви у Христу Исусу, сви народи који се разликују по језицима, културама, обичајима буду у Христу једно“.
„И, ево, дошла је пуноћа времена. Одавно се говорило да треба овом граду Саборни храм. Истина, на Жабљаку и у његовој околини, ужој и широј, има доста храмова. Сав је Дурмитор украшен светињама као што је небо украшено звијездама, сав дурмиторски крај. Али, данас смо започели Храм који би требао да буде круна свим храмовима, подигнутим у околини Дурмитора. И коме би га другом посветили овдје у старој историјској Херцеговини, у наследном удјелу Светог Саве, овдје испод Дурмитора гдје се највише легенди, прича и предања и пјесама вјековима плело око имена Светог Саве“, рекао је Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да су се у дурмиторском крају, после спаљивања моштију Светог Саве, многи завјетовали да ће га славити као своје крсно име.
„Иако су спаљене мошти, али наш се народ још више завјетовао Светом Сави и коначно се с њиме сјединио, он је ушао у душу српског народа. Нарочито овдје, на Дурмитору, гдје се вјера чувала по цијену глава, по цијену живота, по цијену проливања ријека крви, чувала и сачувала и хвала Богу што је дошао тај час да започнемо овај свети Храм у славу Божју, а у част Светог Саве. Овај храм, ако Бог да, кроз саму његову градњу, ће објединити све нас, не само који смо се данас овдје сабрали, него велики сабор Дурмитораца, оних који живе овдје и оних који су се расијали по свијету, одавде до Америке, Аустралије, али сви носе свој завичај у срцу и сви су се обрадовали овој благој и свијетлој вијести да се на Жабљаку подиже Саборни храм, који ће нас објединити, објединити наше силе да будемо сложни, јединствени, непоколебљиви и непобједиви у вјери“, навео је Високопреосвећени владика Јоаникије.
Није случајно, по ријечима Високопреосвећеног Владике Јоаникија, што се, управо, у наставку литија подиже овај свети Храм.
„ Тада смо се, по оној зими објединили око крста Христовог и око имена Божјег и то нам је дало велику снагу и та се снага, ево, претвара и претаче у градњу овог светог храма. Сви који буду учествовали у овој градњи увјерен сам да ће од срца и са радошћу приложити свој труд и свој новац и своју добру вољу, јер само тако и вриједи зидати Саборни храм. Да се у њега уграђујемо са љубављу, да кроз градњу ојачамо нашу вјеру а нарочито кад га, ако Бог да, у догледно вријеме, саградимо и освештамо да се у њега сабирамо на молитву, да се у њему причешћујемо Светим Тајнама Христовим, да дјецу крштавамо, младенце вјенчавамо и да се преко њега излива свеки Божји благослов на овај град и на све оне који буду долазили овом светом храму“.
„Лијепо је све кренуло, иако нам је требало доста стрпљења док, уз помоћ добрих људи добијемо локацију и одговарајуће дозволе и папире. Колико знам све је лијепо завршено и нема никаквог приговора овој градњи,а најважније је наша слога и добра воља да се уградимо у овај свети храм. Увјерени смо да ће он на боље и то много на боље измијенити живот овог града, да ће удахнути нову снагу и нову радост и нову слогу и нови оптимизам у све људе који овдје живе и који приступају овом светом храму. Преко Божјег храма, када се гради, а нарочито када се у њега сабирамо на молитву, излива се благодат и она даје нови живот, нову радост, нову снагу свим хришћанима“, поручио је Митрополит Јоаникије, напомињући да је добар знак и то што се данас код Владике домаћина Методија сабрало више архијереја, а посебно је лијепо видјети, сматра Митрополит, дјецу и омладину који ће узрастати у току изградње овог храма, заједно са њим стасавати и у њега се на свој напредак уграђивати.
„Да буду поносни што је њихова генерација подигла овај свети храм, дај Боже!“, рекао је Митрополит позивајући сабрани народ да, у складу са могућностима, да свој прилог. Обећао је да ће од стране Митрополије црногорско-приморске значајан прилог бити ускоро уплаћен на рачун храма који се гради, а помоћ, по ријечима Митрополита Јоаникија, неће изостајати кад год буде потребно, у току градње.
По обављеном чину освештања и полагања камена темељца уприличена је трпеза хришћанске љубави.
Ријечима срдачне добродошлице обратио се Епископ будимљанско-никшићки Методије, нагласивши да је Митрополит Јоаникије заједно са блаженопочившим Митрополитом Амфилихијем, покренуо духовну обнову на сјеверу Црне Горе.
„Добродошао Високопреосвећени Митрополите Јоаникије, трудбениче на овој њиви Господњој. Он је иницирао и покренуо, заједно са својим претходником Митрополитом Амфилохијем духовну обнову у дурмиторском крају и сјеверу Црне Горе. Добродошао Владико Атанасије милешевски који нам доносиш благослов гроба Светог Саве на ову дурмиторску, благословену, светосавску земљу. Добродошао Владико Димитрије из Херцеговине, војводства Светог Саве, земље којом је Растко управљао прије него што је са 16 година у Свету Земљу утекао из очевог двора, у Божју кућу и тамо до своје 33. године остао, дакле, до година Христових када се вратио опет међу свој народ, у отаџбину да не буде специјалиста само за своје спасење, него да изгара на њиви Господњој, спасава и просвећује народ свој српски, отаџбину своју. Добродошао и Владико Стефане, викарни Епископе Патријарха српског Порфирија који нам доносиш молитве и благослов Патријархов и трона Светог Саве првог спрског Архиепископа“, поздравивши и присутне народне прваке, вјерни народ, окупљен на Жабљаку гдје заједно присуствују једном од великих чудаБожјих и Светог Саве.
„После времена у којем је покушано да се Дурмитор отме од онога коме је вјековима припадао, а ништа се, то је увијек народ и историја људског рода потврђивали, отети не може од некога коме то припада. Можда се некад мало и чека, али то се враћа ономе коме то припада. Тако се данас дурмиторски крај, Жабљак враћа свом Светом Сави као онај омиљени син домаћинов који је једно вријеме лутао по њивама глади и тумарао и потуцао се и тако изранављен се сјетио, дошавши себи да се врати у окриље очево, гдје је увијек и у свему изобилно имао и живио. То се данас десило са овим градом, са овим народом, са овим простором, са свима нама заједно и ми у томе учествујемо и хвала Богу на томе и Светом Сави, који нас није оставио сироте и усамљене“, казао је Владика Методије.
Добродошлицу је свима пожелио и Радош Жугић, предсједник Општине Жабљак, рекавши да ће град Жабљак, с Божјим благословом, добити храм Светог Саве и тиме заокружити Свето Тројство које од искони постоји на дурмиторским подручјима.
„Вјековима је име Господње на Дурмитору прослављано, о томе свједоче наше древне богомоље, и манастири Бијела и Подмалинско, и храмови на сеоским подручјима у нашој Општини и Саборни храм Светог Саве у себи данас сабира, освећењем овог камена темељца, и Крш, и Жабљак, и Новаковиће, и Малу Црну Гору, Нинковиће, Међужваље, Зминицу, Тепца и све наше сеоске храмове, које су наши честити преци својим трудом и радом на прелијепом Дурмитору саградили“.
„Желим вечерас да поручим Преосвећеном Епископу Методију и свим Архијерејима наше Цркве да Општина Жабљак на челу са мном и мојим сарадницима стоји на овим позицијама на којима се то од нас очекује, да ћемо бити партнер и конструктиван саговорник приликом овог честитог, племенитог и светог циља ка којем смо се заједнички упутили. Настављајући ону добру праксу о којој смо говорили када смо рекли да је Општина Жабљак уступила земљиште за изградњу Саборног храма Светог Саве, желим да вас обавијестим да сам потписао одлуку коју сам упутио СО Жабљак и која ће се наћи на редовном засиједању сједнице СО Жабљак, заказаној за 16. јун, а која предвиђа да СО Жабљак ослободи комуналија Саборни храм Светог Саве у износу од 11 хиљада евра, што ће бити први прилог наше Општине за изградњу Храма Светог Саве“, поручио је Жугић.
У име Одбора за изградњу храма Светог Саве, свенародно сабрање поздравио је Мираш Вуковић, захваливши на присуству постављању камена темељца и освештању темеља Саборног храма.
„Идеја о подизању Храма у Жабљаку потекла је 2010. године од Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, тада Епископа будимљанско-никшићког. Сама идеја наишла је на здушну подршку ЦО Жабљак и вјерног народа. Да дође до остваривања овог богоугодног дјела својим неуморним прегалаштвом и посвећеношћу предњачио је наш почивши Дурмиторац Славко Крстајић, који није жалио труда да би створили неопходне предуслове за почетак подизања светиње. Засигурно да се наш брат у Христу, Славко данас на Небу радује што смо испунили његов аманет и што свједочимо једном од највећих догађаја у историји дурмиторског и дробњачког краја – постављању камена темељца и освештању темеља Саборног храма Светог Саве“, рекао је Вуковић.
Навео је да су претпоставке за подизање храма створене 2021. године, каад су одборници СО Жабљак једногласно одлучили да Општина Жабљак Епархији будимљанско-никшићкој, без надокнаде, уступи урбанистичку парцелу величине 600 метара квадратних.
„У даљим активностима Одбор за изградњу храма приступио је докомплетирању урбанистичке парцеле куповином земљишта величине 500 метара квадратних и изради идејног решења, главног пројекта, у потпуности се придржавајући мишљења струке и испуњавајући неопходне законске и административне процедуре. Осјећамо се дужним и позваним да пружимо објашњење и одговор зашто смо се одлучили да храм посветимо Светом Сави, светогорском монаху и првом српском Архиепископу. Он је утемељивач самосталне српске Архиепископије, просветитељ, родоначелник наше средњовјековне културе и књижевности. Више од осам вјекова траје на просторима дурмиторског краја легенда о чинодејствовању светогорског монаха Саве. Отуда су и топоними Савин кук, Савина вода дубоко урезани у историјско памћење и цивилизацијски ход дурмиторског човјека“.
„Нашој генерацији припада изузетна част и привилегија да поменутим топонимима придружимо велелепну, монументалну грађевину у настајању Саборни храм Светог Саве“, истакао је Вуковић, поручивши да, подизањем Саборног храма, испуњавају вјековне аманете њихових предака, који су, како је навео, у најтежим временима и околностима подизали светиње у част заштитника својих братства и племена и за покој душа својим прецима.
„Израњавани и изморени, у општој немаштини, након славне побједе на Шаранцима, на Преображење 1862. године, похрлили су да подигну саборне цркве у Жабљаку и Кршу, у славу и част својој браћи, изгинулим у шаранској бици. На тим духовним и световним хоризонтима истрајава и савремена генерација Дурмитораца. Обнављањем духовног живота под Дурмитором `90. их година прошлог вијека, црногорско-приморска Митрополија, њена Епархија будимљанско-никшићка, ЦО Жабљак и вјерни народ, предвођени блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, подвижнички, предано и истрајно су подизали нове и обнављали старе богомоље. Прегалаштвом и непосустајањем у нимало ненаклоњеним временима и приликама створене су основе да данас полажемо камен темељац и освештавамо темеље и крећемо у подизање Саборног храма“, истакао је Мираш Вуковић, који се захвалио свим приложницима: Влади Црне Горе, општинама и друштвено одговорним компанијама, који су донирали новчана и материјална средства, неопходна за почетак изградње светиње.
У протекло вријеме, упокојило се много младих жабљачана па је Црквени одбор одлучио да се културно умјетнички програм са веселим карактером промјени, тако да су се чуле само гусле и рецитације. Млади гуслар Максим Војводић је отпјевао ”Небеску Литургију” од Светог Владике Николаја Велимировића, док су дјечак Страхиња Мандић и дјевојчица Милана Младеновић наступили са рецитацијама под насловом ”Рађање храма”.
Фото: Сара Крговић, Жељко Драшковић
