У недјељу Свих Светих у цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј ставрофор Дарко Пејић.

Идући у сусрет Петровданском посту о. Дарко је указао на неке недоумице вјерника, који често траже ублажење поста, мислећи да неће издржати, подсјећајући да ништа нема без труда и жртве.

„ Народ има изреку 'оно што лако дође још лакше оде', ништа љепште од , вечере с правдом стечене'. Кажу сељачки хљеб је хљеб од девет кора, али нема слађег. И народ је лијепо све то фино преточио и ми то све знамо и предато нам је али опет када почињемо, онда се питамо како ћу ја то, па дуго траје. Научимо се да будемо хришћани, и схватимо да је онај који нам даје мудрији од нас и немојмо да сумњамо у његову љубав, правду и истину. Све у животу што нам се деси прихватимо са смирењем као од Бога допуштено, по Божјем допуштењу. И онда прво што ћемо постићи је то што ћемо лакше све носити, болести и све што наиђе. Ми не можемо исцијелити али Бог може. Ми можемо вјеровати и надати се, али постојано тихо, без роптања мислећи у себи, 'ето ја постим а види шта се дешава', 'ето ја честит а гледај оног како је па њему добро иде'. Оставимо сваком његов пут, помозимо сваком онолико колико је то у нашој моћи и снази. Прихватимо пост са радошћу. Пост је као стража, као онај круг који затварамо око себе који нас чува, и са којим лакше бродимо кроз овај живот, то је оно које нам на пучини живота даје да брже једримо и успјеравамо, и да правим путем идемо“, бесједио је о. Дарко.  

Он је објаснио због чега се Недјеља Свих Светих слави одмах послије Духова.

 „Зато што је у ствари силаском Духа Светога на Апостоле почео нови живот Цркве. Свако од нас прима Духа Светога у Светој Тајни Крштења, Светој Тајни Миропозања, када га свештеник помаже Светим Миром и каже 'печат дара Духа Светога'.  

Примамо Духа Светога и наравно, све што се од Духа Светога роди и што он породи то живи и траје кроз живот, помоћу чега, уз послушност и оданост Богу улазимо у живот вјечни“, казао је о. Дарко.

Тумачећи ријечи Христове у Јеванђељу ' ко призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима', о. Дарко је казао да се то односи на наше исповиједање да је Христос Син Божји, као што је Апостол Петар рекао: 'Ти си Христос, Син Бога живога'.  

„То је позив нама Хришћанима да се не стидимо Христа свога никада. Често одемо на саучешће па се постидимо да се прекрстимо. Или се сретнемо са другим људима када пролазимо поред светиње па се не прекрстимо, кажемо 'видјеће нас онај'. Негдје у себи осјетимо да је то неисправно, али Бог све то види. А онда када нам наиђу невоља и мука тражимо Га, а Господ одговара и каже, ' па ти мене јуче не виђе'“, бесједио је о. Дарко, истичући важност доласка, жртвујући тај један сат у седмици.

Личним примјером, замоливши вјерне за опроштај, о. Дарко је указао на значај праштања пред почетак поста, када треба да се измиримо једни са другима.

„ Нема, браћо и сестре у свађу ко је крив, него ко хоће да опрости, и увијек је боље ако ја први кажем 'опрости'. Није то тако страшна ријеч. И тако треба једни са другима да се измиримо. Тако у породици, често смо овамо на улици и међу људима пуни доброте и врлина и волимо да нам се људи диве и говоре 'гле како је он добар' а у кући не причамо једни са другима. Посвађали се са оцем, са мајком, са мужем, са дјецом. Немамо ми много година и брзо прође овај живот. Будимо прави Хришћани, опростимо једни другима да и нама Бог опрости, волимо једни друге и помажимо једни другима. Будимо брзи на помоћи једни другима а спори на осуди. Чувајмо се ријечи“, бесједио је о. Дарко.

У поуци је истакао и колико је важно да се Хришћани не заклињу, већ да њихово да буде да, а не не, јер у супротном можемо постати кривоклетници,.

„Онај који је Хришћанин он се не заклиње, како каже, имам своје име и презиме, стојим иза свог живота и дјела, ко ме хоће таквога нека је добро дошао“, казао је о. Дарко.