У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Архијерјеском Литургијом коју је предводио његово Високопреосвештво Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије прослављена храмовна слава.
Митрополиту Г. Методију су саслуживали протојереј ставрофор Дарко Пејић, јереји Милосав Јовановића и Александар Раковић, јеромонаси Дамаскин Драговић, Владимир Цветковић и Николај Боснић.
Обраћајући се сабранима у древној Немањичкој и преднемањићкој светињи, Митрополит Г. Методије је подсјетио на велики празник као и на зачало Јеванђеља.
„Ово Јеванђеље, као и свако јеванђеље нам говори да не треба да се бојимо. Христос је своје следбенике и ученике који су га пратили повео далеко, на данашњи дан у Kесарију Филипову, која је била крајња граница гдје је живио јудејски народ. Ту, далеко од градова и Јерусалима, да их пита онако слободне и без притиска јудејског и првосвештеника јер су их они протјеривали, гонили и забрањивали Христу да проповиједа, провјеравали Га и контролисали, тражили најмању ситницу преко које ће Га осудити, и као што се на крају и десило и осудили су га и погубили. Дакле, повео их је далеко од тог јудејског страха да се осјете слободно, и онда их пита: „Шта кажу за Мене, Који проповиједам и чиним чудеса, октривам им Небо, сводим на земљу, сва она ограничења људске природе надизлазим, исјељујем болесне, васкрсавам мртве“. А они Му кажу: „Једни кажу за Тебе да Си Јован Крститељ“, дакле, устао из мртвих и чини чудеса. „Други кажу да си Илија“ - долазиш да најавиш Месију. Наиме, Илија и Енох су отишли на Небо не окусивши смрти, и по предању доћи се пред Други долазак Христов. И кажу даље: „Други кажу да Си Јеремија, или неко други од Пророка“. А Јеремија је важио за Пророка посљедњих времена и судњег дана. А Он каже, пошто му није било толико стало шта други кажу за Њега ко је Он, колико Му је стало шта кажу они за Њега (апостоли) шта су видјели и осјетили па каже: “Шта ви мислите, ко сам Ја“? А први, као и увијек испред свих истрчи апостол Петар и каже: „Ти си Христос, Син Бога Живога“. Гледајући га Христос каже: “Симоне Јонин, блажен си и благо теби, јер то што си сада рекао, тиме учествујеш у Тајни откривања Божјега људском року, преко тебе и кроз те је проговорио Отац Мој Небески, и то што си ти сада рекао то ти није казала ни крв ни тијело људско, дакле природа људска, нити си могао то чути од људи, па ни ти сам ниси могао доћи до тог закључка сам од себе, него ти је рекао Отац Мој небески, и због тога си блажен“. И кроз њега и по тој ријечи Христовој блажени су сви они од тада па до данашњег дана и до краја свијета и вијека, кроз које се макар и малим дијелом открива истина Божанска и Јеванђеље, и свјетлост и Небо силази у ову долину плача, кроз манифестацију небескога људи који греде и ходе Христом. Дакле, блажен је Петар, који је добио до тада никад чувено име, први пут то име изговара Христос, па му каже: „Симоне, ти ћеш се од сада звати Kифа“, то на арамејском а на грчком значи - Петрос, што значи камен или стијена.
„И то што си ти исповиједио на томе ћу сазидати Цркву своју“. Овдје Христос најављује, не више онај Стари завјет, који траје, него једну нову реалност и стварност, Нови завјет, нови савез наш са Богом. И говори : „Оснивам и градим Цркву чији ће темељ бити твоје исповиједање и исповиједање свих оних који буду Мене исповиједали као Христоса, Помазаника и Сина Божијега, Јединогродног Оцу кроз Кога је све постало”.
Па му још каже.”Даћу ти кључеве Царства небескога, све што овдје свежете на земљи биће свезано на Небу, а што одријешите на земљи биће одријешено и на Небу”. И каже Христос још, не само Петар и други Апостоли око њега, него сви они прејемници њихови, насљедници до данашњега дана, и до краја свијтета и вијека“, бесједио је Митрополит Г. Методије.
Објашњавајући шта значе ријечи „свезати нешто овдје на земљи или одријешити“ Митрополит Г. Методије је казао да је то проповијед Јеванђеља.
„Небо је већ откључано, а они који ту проповијед приме у своје срце истински и отворено, чиста срца, без резерве и до краја, за њих је отворено Царство небеско. И то Царство небеско, то добро запамтите, ако га не буде овдје на земљи, у овом нашем привременом животу, ако се на неки начин не буде манифестовало, или га не будемо на неки начин окусили и осјетили, не можемо га осјетити ни послије смрти.
Дакле, сабирање овдје око Христоса, Јединога Спаситеља, Који је створио овај свијет, па је онда кроз Адамов пад, гријех и одрицање овај свијет пао и лежу у злу, а онда доласком Христовим и Његовим Оваплоћењем је Постао један од нас, нови Адам, који је спасио тај свијет. Дакле створен, спасен свијет“, бесједио је Митрополит Г. Методије.
Указујући на искушење које нам се може десити да стварамо неку утопију, илузију лажног Царства небеског овдје на земљи, у Цркви која је вјерујућа, да изађемо изван реалности гдје живимо и да смо у непрестаној борби.
„А онда, има и друго искушење и друга крајност, то је бјежање од овога свијета, његово неприхватање, одрицање, гледање да се од спољашњих околности и искушења покушамо да се избавимо од свих недаћа које нам надолазе и надилазе и нас и наше снаге и природу. А Христос нас позива, не на једно ни на друго, него да реално у овом свијету какав год да је, а кога је Бог Господ толико заволио да је и Сина Јединогородног Којег је Створио, да Га је Дао, због спасења овога свијета. Дакле, нашим учествовањем у свакодневном животу, у свим друштвеним процесима, имамо ту улогу да уносимо свјетлост небеску у сакодневни живот, да будемо проводници и прозори кроз које ће благодат Божја да уђе и да се манифестује Царство небеско у овом свијету, као што се сада и овдје манифестује у овом литургисјком евхаристијском сабрању, гдје смо се окупили око Тијела и Крви Христове“, бесједио је он.
Осврћући се на данашњи празник, Митрополит Методије је казао да можда не постоје два различитија човјека него што су апостоли Петар и Павле али да је их Црква слави заједно са великим разлогом.
„Петар који је био необразован, ожењен, рибар, који је живио тежачким животом, напорно у физичком раду хранио себе и своју породицу, а са друге стране Павле који је био учен, тада код најученијих људи тога времена, како он сам каже „учио се крај ногу Гамаилових, једног од највећих учитеља Торе и Старог завјета и закона Мојсијевог и Пророка“, и који није био ни ожењен. Били су толико различити да су се дешавале несугласице и расправе међу њима, што видимо из Дјела апостолскиих, гдје апостол Павле не само да приговора него и критикује апостола Петра за неке ствари - да се био усредсредио само на изабрани народ јеврејски и обрезане, да њима проповиједа Царство небеско, док је Павле је отишао незнабошцима. Значи по свом карактеру, природи, околностима у којима су одрастали, по образовању, стилу живота нису имали ништа заједничко“, бесједио је Г. Митрополит, додајући да је Христос тај који их је спојио загрљене на једној икони, коју цјеливамо и овдје сваког дана а посебно данас.
Он је истакао да су Христосу апостоли Петар и Павле служили до посљедње капи зноја, енергије, снаге и на крају и своје крви и да су на крају и мученички страдали за Њега.
„Дакле, Бог не позива да сви будемо исто, да исто мислимо, говоримо, да се понашамо- „уна фаца уна раца“, да буде све униформисано, без лика, без оригиналне манифестације. То хоће ови који желе да завладају свијетом, па да направе једну безобличну и аморфну масу, која нема свог лика ни оригинала, него приморавају да сви у том поретку буду једно, да сви једно говоре, мисле да се исто понашају. А Христос хоће оригинале, хоће све нас онакве какви јесмо, какве нас је створио, јер смо непоновљиви. Он хоће нас управо такве, али нас такве који ћемо Му дати и отворити своје срце, да постане Његов престо и да благодат Божја сиђе и на нас и на овај свијет који се се спасава. Нека нам је овај велики празник наук и поука да прихватимо и да се обогаћујемо свим различитостима у којима и овај град обилује, да прихватамо сваког човјека, али да не исправљамо друге по неким њиховим особинама него да гледамо да проповиједамо Христа и Јеванђеље Његово, и да те кључеве који је добио Петар а има их и сваки Хришћанин, који проповиједа Јеванђеље Христово, откључавамо за овај свијет Царство небеско и славу Његову“, казао је Митрополит Г. Методије. Он је казао да није случајно да је баш овдје у овом храму писано дјело које је у свијету по својој љепоти и савршенству препознато као бесцен благо- Мирослављево јеванђеље, подсјећајући да овдје треба да сви заједно подигнемо духовни центар- Дом Мирослављевог јеванђеља.
Послије резања славског колача и освећења жита дио овогодишња кума славе Стојанка Војиновић предала је дио колача Душици Кљајевић, која је јавила да буде домаћин наредне славе.
Митрополит Г. Методије честитао је протојереју ставрофору Дарку Пејићу 30 година свештеничке службе. Предсједник Црквене општине Бијело Поље Миодраг Пајовић у име свих парохијана уручио је Митрополиту Г. Методију и протојереју ставрофору Дарку Пејићу пригодне поклоне.
