Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, са свештенством, у пету недјељу по Духовима, 13. јула 2025. године, на празник Сабора Светих дванаест апостола – Павловдан, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих Јоакима и Ане, у Видровану код Никшића. 

У евхаристијском сабрању молитвено је учествовао бројни вјерни народ Видрована и Никшића, а Литургију је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине. 

Празник Сабора Светих дванаест апостола и традиционално саборовање на Видровану честитао је Високопреосвећени Митрополит Методије.

„Прослављамо Свете апостоле, њихов сабор данас, а Црква се управо родила у том језгру Светих апостола, иако неучених и сасвим обичних људи, родила се из њиховог свједочења. Они нису имали ни философско поријекло, ни образовање, нити су велике школе учили, али су говорили оно што су очима својим видјели ин ушима својим чули и рукама својим опипали као што они кажу: То свједочимо, Христа Исуса Сина Божјег, васкрслог из мртвих. Црква овом свијету не даје неку потпунију, комплетнију или савршенију религију, она управо даје ово свједочење људи које ми данас прослављамо, великих светих апостола. Шта су они свједочили?“

„Сведочили су оно што су својим, као што су рекли, очима видјели и ушима чули, својим рукама опипали, а то је личност Исуса из Назарета у историју која је ушла, а која се показала као божанска и Христос, Помазаник Божји, она о којој су најављивали Свети Божји пророци, Спаситеља људи и људског рода и цјелокупне творевине. Дакле, чиме су они знали да је Он Син Божји? По томе што је Господ док је проповједао не само ријечима својим говорећи, него говорећи и знацима  свог живота и начином свог постојања међу нама људима док се кретао. Превазишао је све границе људске природе и те нужности које нас спутавају и ограничавају и управо због тога, не само да је ослободио људску природу од пролазности и смртности и кварљивости, него је показао не само Он да може да надиђе кварење људске природе и да буде слободан од тога, него да и друге људе од тога избавља и исцјељује“, бесједио је Његово Високопреосвештенство. 

Све су то, по ријечима Митрополита Методија, били знаци који су потврђивали Његово божанско поријекло, Његово назначење и улогу у овом свијету као помазаника Божјег и Спаситеља рода људског.

„Оно што је компликовано људском уму и разуму да схвати јесте да Бог није чак ни својим божанством био ограничен да га надиђе и да постане оно што је Он створио својим рукама по својој суштини, такође, остајући Бог савршени постао је истински човјек, узимајући људску природу на себе. Заједно у Његовој личности се сједињују божанска и човјечанска природа, чиме се човјечанска и цијела твар кроз људску природу која је круна цијеле творевине спасава. То људски ум не може да појми, зато су се многе јереси јављале. Монофизити су говорили да је Христос био Бог, а само је привидно био човјек, потом се Сабор, 1700 година ове године јубилеј прослављамо Првог васељенског сабора, гдје су се окупили Свети оци и Црква рекла: Не. Христос је истинити Бог, али и истинити човјек“.

„Онда су се несторијанци јавили и рекли: Не, није Он био у суштини Бог него је био човјек са специјалном божанском благодаћу који је чинио чудеса. Онда је, опет, Црква која се саборно окупила рекла: Не, Он је не само истински човјек, него је и истинити Бог. Тако се, ево, 1700 година прошло од тог првог сабора до данашњег дана, када прослављамо оно што су апостоли, које данас прослављамо, свједочили да је Он, поред тога што је истински Бог и истински човјек постао, али не привремено и за времена, него на сву вјечност. Вазнесењем својим показао је гдје је мјесто природи људској, сједнувши са десне стране на престолу Оца свога, на престолу небеском изнад свих ангелских и архангелских сила“, казао је Владика.

Додао је да је човјечанска природа сјела ту, у личности Христовој, заједно са божанском и то је назначење, ништа мање од тога, сваког човјека понаособ, који у матицу живота, овдје, на земаљском шару, улази и рађа. Зато је данас велики празник гдје апостоли, које данас прослављамо, свједоче о тој љубави; Бог не само што је свемогућ, свезнајући, свемоћан, него је Он Онај Који љуби и који воли. Бог је због тога зато што воли, зато је Бог. Он је све из љубави своје створио и Он, давајући се у тој љубави својој, то се зове кеноза код Светих отаца, на грчком језику, унижавање, спуштање до нас, дајући се губи од свог сопства и бића и унижава се и самоприноси се, та љубав Божја врхуни у оваплоћењу Христовом Који се ради нас људи и ради нашег спасења оваплотио и због нас, узевши гријехе рода људског на себе, тиме нас је спасио“, поучавао је Митрополит Методије. 

Свети апостоли, чији празник данас Црква прославља, не причају, навео је Владика, о некој савршеној, комплетнијој, потпунијој религији у односу на остале које постоје из људских глава и разума створене и домишљене религије у овом свијету.

„Они свједоче, управо, о тој љубави која је постала и оваплотила се тијелом и живи међу нама и данас овдје, у овој литургијској заједници, без остатка и без резерве, у потпуности је овдје са нама у Светим тајнама којима се причешћујемо, Тијелом и Крвљу Његовом“.

„Бог да вас благослови, ово сабрање да продужи у вијекове вјекова и ову дивну традицију да идемо литијом и молитвено кроз ово благословено и дивно мјесто Видрован и никад да не изгубимо из вида шта је Бог, да је то љубав, а и шта је наше назначење, то је да будемо слични Њему, савршени као што је савршен Отац наш на Небесима“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије. 

Послије одслужене Литургије традиционална литија вјерног народа, предвођена Владиком и свештеноством, прошла је кроз Видрован, проносећи славу и радост празника, благосиљајући оне који су у њој учествовали, али и сваки дом и све житеље Видрована и околине. 

Саборовање је настављено уз трпезу љубави. Ријечима добродошлице Високопреосвећеног Митрополита Методија, свештенство, предсједника Општине Никшић Марка Ковачевића, госте сабрања и многорбојни вјерни народ, поздравио је протојереј-ставрофор Драган Крушић, надлежни парох.

„Ово је 21. црквено-народни сабор, благословен благословом тадашњег Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, садашњег Митрополита црногорског, а учвршћен је благословом нашег Митрополита будимљанско-никшићког Г. Методија. Више од двије деценије сабирамо се у овом светом храму, служећи свету Литургију и славећи име Божје и име светих угодника Божјих. Данашње саборовање пада на овај велики, свети дан када саборно, како приличи православним хришћанима, празнујемо Сабор Светих апостола, њих дванаесторице Светих ученика и апостола Господњих, који су Христову науку пронијели широм земљине кугле и обасјали васељену науком тросунчаног Бога Оца и Сина и Светог Духа“.

„Програм и проповјед Светих ученика и апостола је Јеванђеље Христово, Јеванђеље које је проповједао Господ и Спас наш Исус Христос, она наука вјечног и бесмртног живота. Зато су Свети ученици и апостоли, надахнути Светим божанским Духом говорили: Наш програм је јеванђељски, ми вам проповједамо живог, истинитог Бога Господа и Спаса нашег Исуса Христа, рођеног од Пречисте Дјеве Марије силом Светог и животворног Духа Божјег. Онога Господа Који је ради нас људи и ради нашег спасења пострадао на крсту, умро, пролио своју божанску крв на крсту, али Онога Господа Који је васкрсао из мртвих, устао, побиједио смрт као најјаче оружјеу рукама сатане. Проповиједамо вам Онога Господа Којег су наше руке опипале, чији су глас и јеванђелску проповијед наше уши чуле, наше очи видјеле чудеса која је Господ чинио и мртве васкрсавао и слијепи да прогледају и глуви да прочују, нијеми да проговоре, сумашедши да се врате здравом уму и разуму. Тог вам Господа проповиједамо“, рекао је о. Драган. 

Тај исти Господ, додао је он, васкрсао је, устао из мртвих и даровао нам живот вјечни.

„Тај исти Господ се вазнио у слави небеској, сјео с десне стране Бога Оца у слави и вазнио људску природу и прославио је, дао јој оно право назначење које треба да има та природа у небеском Царству, вјечном и бесмртном. Тај исти Господ је послао свог Светог Духа на свете ученике и апостоле у виду огњених језика и онда апостоли, наоружани том силом божанском, силом Светог и животворног Духа Божјег, кренуше у проповјед хришћанску и од оних колебљивих људи, јер је таква људска природа, кад је сишао Дух Свети они посташе неустрашиви проповједници Јеванђеља Христовог и сваки од ових 12 ученика и апостола је пострадао мученички, осим једног; пострадао и потврдио своју вјеру у Васкрслог Господа својим страдањем, осим Светог Јована Богослова, који је стајао испод крста Господњег са Пресветом дјевом Маријом, са женама Мироносицама, а остали апостоли се разбјежаше у страгу, видећи да на крсту умире њихов и наш Спаситељ Исус Христос“.

„Разбјежаше се од страха, јер се страх усели у њихове кости и њихово биће, а једини под крстом остаје Свети апостол Јован Богослов, возљубљени ученик Христов, онај ученик Христов који је на Тајној вечери наслонио главу на прси Господње, онај ученик који је био испуњен великом љубављу према Господу. Када је у души људској та велика љубав онда нема страха, онда се изгони сваки страх. После Силаска Светог Духа апостоли постају прави богонаучници; они који су ловили људске душе, а ловили су их за науку Христову, науку јеванђељску, ловили су тако људске душе да су оне душе које су биле у тами незнања, које нису знале за живог и истинитог Бога, бивали су просвећени проповјеђу апостолском и науком Христовом. Колика је била та сила апостолска каже се да се, после Силаска Светог Духа на Свете ученике и апостоле, први је ступио апостол Петар и после његове проповједи три хиљаде људи је повјеровало у живог, истинитог Бога, у васкрслог Господа“, казао је свештеник Крушић.

Истакао је да су сви ови Свети ученици и апостоли потврдили науку Христову својим страдањем.

„Своје Вјерујем запечатили су својом мученичком крвљу. Зато их празнујемо као учитеље васељене, као оне који су најзаслужнији за јеванђељску хришћанску проповјед. Јуче смо прославили првоврховне апостоле Петра и Павла зато што су се ова двојица Светих ученика и апостола највише потрудила на јеванђељском дјелу проповједи јеванђељске Христове науке. Зато их зовемо првоврховним апостолима, Петра, онога Петра који је проповједао науку Христову по Палестини, Малој Азији, Илирику, Пентапољу, затим апостола Павла, који је био апостол незнабожаца и проповједао међу Јеврејима, оног апостола Павла који је постао истински сасуд Божје благодати, могао истински да каже: Не живим ја, него живи Христос у мени, живи Божја благодат у мени, Божа сила, Божја светиња у мени, Божја правда. Такви су били сви Свети ученици и апостоли Христови. Зато се Црква зове апостолска, јер је утемељена проповјеђу Христовом, проповјеђу апостолском“.

„Хвала Вам, Високопреосвећени Митрополите, на служењу Свете Архијерејске Литургије у овом саборном храму Светих праведних богородитеља Јоакима и Ане, што сте дошли, служили, укријепили својом бесједом, а Ваша бесједа и свака Ваша бесједа умудрује на путу нашег спасења јер Свети Оци и учитељи Цркве казују овако: Читајте свештене списе и свештене људе и разумијевајући те свештене списе они ће вас упутити на пут нашег спасења. Хвала што сте призвали Божји благослов на овај саборни храм и на све сабране у њему, што смо кренули после у ову свету литију, што сте призвали Божји благослов на ваздух који уздишемо, на земљу којом ходимо, која нам даје земаљске плодове, потребе за живот, што сте благословили ове воде, којима се напајамо, а кад се напајамо овом водом ми чезнемо за оном живом водом, која ће нас, ако Бог да, одвести у оно вјечно Царство Христово, а које душе задобију то Царство те душе никада неће огладњети, ни ожедњети, јер ће се хранити правом и богоугодном храном, са правим и богоугодним пићем које води у живот вјечни“, казао је о. Драган. 
Захвалио је свештеницима, архијерејском намјеснику никшићком протојереју- ставрофору Слободану Јокићу, о. Николи Маројевићу, о. Мирку Вукотићу, ђакону Душану Перићу, потом хору који поје у славу Божју при никшићком Саборном храму и диригенткињи проф. Ани Бојић, Црквеном одбору при Саборном храму на Видровану, а који, пуне двије деценије од покретања сабора, а 33 године од кад је свештеник Крушић парох у овом храму, истински помаже у овом свенародном дјелу у организовању црквено-народних сабора, са Жељком Међедовићем на челу. 

„Хвала им свима што ми помажу, јер свештеник на парохији је као сламка међу вихорове, ако нема неко да му помогне, али имам вас, Богу хвала, то су моја крила пред Господом штон вас имам. Свима хвала, Бог вас благословио и сваким добром обдарио. Нека Господ све који су се потрудили око овог сабора благослови, како најбоље зна и умије, а Он једини зна и умије онако како треба да благослови из богате ризнице своје сваким небеским и земаљским добрима“, закључио је протојереј-ставрофор Драган Крушић, надлежни парох.  

Уприличен је пригодан културно-умјетнички програм.