Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у Недјељу седму по Педесетници, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, 15. јула 2018, Свету Архјерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику, у селу Кошутићи код Андријевице.
Саслуживало је свештенство беранско-андријевичког намјесништва и монаштво манастира Ђурђеви Ступови, уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Ријечима бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући празник Полагања ризе Пресвете Богородице, који сабира вјернике под сводовима светиње у обнови.
„Сабрали смо се да прославимо Божју милост која се јавила преко Пресвете Дјеве Богородице. Какво значење има Полагање ризе Пресвете Богородице, полагање дијела одјеће, свечано примање и полагање у храм свечане одјеће и зашто то заслужује да се свечано прославља вјековима? Све оно што је везано за Пресвету Дјеву Богородицу, а посебно риза, која се дотицала Њеног благословеног тијела, када је у својој пречистој, дјевичанској утроби носила Спаситеља свијета, Онога Који се од Њене дјевичанске крви, силом Духа Светог оваплотио ради нас људи и ради нашег спасења, онда је све то свето, величенствено и дивно“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Истакао је да кроз овај празник улазимо у најтананије дубине, истине и тајне наше свете вјере.
„Преко Пресвете Дјеве Богородице јавио се Спаситељ свијета, преко Пресвете Дјеве Богородице разумјевамо Божји домострој спасења, Божанску бригу и старање о роду људском. Нарочито данас призивамо молитве Пресвете Дјеве Богородице, јер је та риза заштитничка риза Њених светих молитава, као што је празник Покрова Пресвете Дјеве Богородице. Она права, истинска риза коју ми прослављамо то је риза Њених светих молитава, која нас закриљује, штити и покрива наше гријехе, избавља нас од наших грехова, падова, несрећа, мржње, пакости“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он је поручио да од светиње у Кошитићима добијају велики призив да се заједно потруде у обнови овог древног храма за који се сматра да је немањићка светиња, можда још старија од Немањића.
„То би требали историчари да узуче, али они неће тиме да се баве, јер се баве оним што им политика прописује, а не оним на шта их обавезују наше светиње, наши корјени. Знамо да је овдје светиња и то велика. Замислите колики је дуг овог мјеста, које има овакву светињу, да је обнови и да заблиста у првобитном сјају, као и многе друге светиње што су се обновиле и заблистале. То је диван знак обнове нашег народа“, поручио је Владика Јоаникије, подсјетивши у својој бесједи на покојног старца Спасоја Ђерковића, који је нашао темеље цркве, а земљу на којој су се налазили остаци приложио Цркви, трудећи се да почне њена обнова.
„Ми ову светињу доживљавамо исто као што је доживљавао и честити ђед Спасоје. Ово што је урађено добро је урађено и испланирано, али треба да се потрудимо још да ову светињу озидамо и укровимо, што прије. Сви да дамо свој прилог колико можемо, јер смо дужни овој светињи, а она ће свима нама и нашем потомству служити. Остало је име намастир, а то значи светиња и то много обавезује све вас који овдје живите. Ако се потрудите лијепо задобићете велики благослов, јер је велика предност и повластица живјети у сјени овог манастира, гдје се непрестано излива Божја милост и молитве Пресвете Дјеве Богородице, гдје ће се редовно чути звук звона и, ако Бог да, приносити усрдне молитве за ово мјесто и цио васиони свијет“, закључио је на крају свог архипастирског слова Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.